Otadžbina

152

ВОЈНА УДГУЖЕЉА

Што се положаја и употребе артидерије тиче, постављају се ова 3 стања: 1. Подеда артилерије међу остале трупе пре бптке (бојни ред). 2. Подела артидерије за време марша (маршовни ред). И 3. Употреба артидерије за време борбе. Бојни и маршовии ред артилерије треба да су у тесној свезп. Што се бојног реда тиче, деди Хохендоје артидерију па аредводничку и кориусиу, а рсзервну нигде не помиње, што је овај назив погрешпе по.јмове удивао, те се артидерија на зачетку колоне постављада, уместо на чеду. За дејство артидерије постављају се ова правида: Да се при отварању ватре регудише гађање; Да се при наступању артидерија у дугачком реду развија и право непријатељу иде, јер је врло тешко тако артидерију тући; Највише тачке нису најзгоднији положаји; Трупе се увек морају тући кад су у домашају артилерије; Не одговарати непријатељу са појединим метцпма; Попуњавање му! иције да се врши на самом подожају; Дејствујућу батерију не сме покренути друга батерија са положаја ; Ретко наља имати засебну заштиту; Положај мењати за некодико стотина корака цогрешка је. Еао начедо, за дејство артидерије још и сада вреди оно , што га је Наполеон Бунапарта положио: Окуиљање надмоЛнијих сила на слабе тачке иротивникове. Роберт Бекер вели: Да је тактичка јединица код артилерије иук, а не батерија. У ра^у 1870 артилерија ируска, већином у пуковима ступала је у борбу, и под заштитом коњице чинила је ведика изненађења својом ватром. После овога навођени су примери из рата 1870, да би се показала корисна употреба немачке артилерије. Па се из овог рата изводи следеће: Чврста свеза артидерије са осталим трупама учииила је, те су коњица и пешадија могде по пеколико сахати издржати упорие борбе. Сви пешачки и коњанички напади приуготовљавани су артилеријском ватром. Артилерија се често виђала да дејствује у великим масама (од 30 и 84 топа). Одстојања, са којих је дејствовала артидерија, варирада су