Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Дамартинова Историја Жирондиста. ПРВИ ДКО. ПРЕВОД 0 ФРАНЦ1СК0Г. 180 СТРАНА, 1875 БЕОГРАД. Непознати преводник (или издавалац) овога деда у предговору оставља другима да оцеле „да ди је губитак за српску књпжевност што Ламартинову историју жирондиста видимо и у српском иреводу, иди није." Ово је и сувише скромно, ако није сувише плашљиво. Питање о губитку може да се прекине одмах: губитак за цедо није. Л.амартинову историју жирондиста прочитаће сваки с највећом иажњом, и сваки ће имати да у том читању нађе доста користи. Јер је Ламартин у својој књизи, поред саме историје жирондиске партије и нрилично великог дела историје Француске реводуције, исказао још и свој подитичнн иогдед на ноједине партије тога времена и на цеду реводуцију. АЛамартинов погдед на подитичку радњу партија и његова оцена подитичких идеја има ведику важност не само за то што је Ламартин био ум необичне висине и књижевник изврсног нера, 1.его и за то што је Ламартиново неро нисадо оно, за шта су иљаде других срца бида и што су њего!!а уста говорида тако, да су се за њим повијаде.иљаде других памети. Иарочито не тр"ба заборавити да Ламартин није био само миран кабинетски књижевник, он је био и државник. Изобидна у променама, у скоковима напред и натраг, историја Француске доведа је ињегаједан пут на управу јавиих посдова Фраицуске, и он је као гдава извршне вдасти исказивао пред цедом Евроном своја начеда, и бранио своју подитичну радњу. Спомену се његовом одаје висока пошта и као човеку и као државнику и као мисдиоцу. Што такав човек напише, што он куди иди хвади, то се, на разним местима, може нримити иди не примити, ади на свима местима то ће се прочитати с коришћу. У овом сдучају читадац се учи и на погрешкама, користи се и мишљењем које не усваја. И тако, ми пнкако не држимо да би се озбиљно могдо рећи,