Otadžbina

УМЕТНВДОВА СИНОВИДА приповетка

— Другим речма: ви бисте хтели исповест. Одавна се тога смотрено клоним, али, ви сте ме довели у расиоложење, кад ће ми та исиовест олакшати бол; разведрити облаке са клонуле душе. — Ја ћу вас пажљиво слушати. — Ви нисте никад били у Бачкој ? — У Новом Саду. — То је капија, ваљало вам је и даље поћи. Замислите себе у једној од лепих вароша те питоме равниде, што лежи на левој обали дунавској. Ту сам се родила ја. Да прелетимо детинство. За своје образовање имам захвалити више друштву него школи. Отуда толике погрешке у језику, као што сте ми чешће примећавали и ви и владика; лакост говора добих истом како се овде стално настаних. Отад ми беше свештеник. Мајка моја, чини ми се најлепша душа овога света, лебдијаше нада мном с пуно озбиљне брите и старања. Уживања и угодности и онако оскуднога живота жртвоваше својим двема кћерима: мени и Марти. Не познајете Марту? — Од како сам овде, није долазила. — Жени, оптерећеној нородом, тешко је наканити се на овако далек пут. Видели сте моје портре, како вам је замислити ме у првом добу девојаштва. И Марта беше леОТАЏВИНА II 11