Otadžbina

182

РУМУНИЈА Ц РУМУНИ

Дунав и Црно Море два сј г природна нута којима Румунија износи своје, а увози стране производе. На основу тих нриродних усдова трговина је у н>ој, као што ће се ниже видети, прилично развијена; мало али је при свем том још далеко од онога ступња на коме би требала да је. Узрок овоме последњем стању лежи у недостатку оних више наведених услова који зависе од самога човека. Румуни никад нису имали , на немају ни сад бозна колико трговачког духа. Они су , ако тако могу да се изразим, били више природни него вештачки трговди. Продати по цени страних пијада оно што добију од земље или марве, и купити са стране све што отуда не добију, то је била сва њихова трговина. Они се готово ни мало нису старали о томе да вештачки умноже производњу, да олакшају размену производа зближењем произвођача и трошача или продавца и куица , и тиме да осигурају кориснију продају произведенога. Неколико река које теку кроз земљу и које би с мало труда могле постати бродопловне, остале су све до данас у природном стању ; сухоземни путови били су таки да је робу било теже пренети с једнога краја земље на други, него ли однети је од границе у Пешту или Беч. У таком стању разуме се да се трговина није могла унапредити. Где нема предузимачког духа, ту нема трговине. Али Румуни су у последње доба увидели важност трговине, па су у томе пошли за духом времена. Они су почели царином заштићавати земаљске производе од конкуренције страних производа , почели су чистити реке и градити путове и железнице. Многа важнија места у унутрашњости већ су везана добрим путовима ; неколике железничке пруге укрштавају земљу и доводе је у непосредни додир с Турском, Русијом и Аустријом; на другима се опет живо ради. То су мере које ће без сумње подићи румунску трговину, и кад се оне буду извршиле , онда ће она добити са свим други полет. Трговина је у Румунији увозна и извозна. Вредност извозне робе износи годишње у средњу руку 200 милиона