Otadžbina

РУМУНИЈА И РУМУНИ

183

динара; а средва вредност увозне робе 160 мнлиона. Годишљи је дакле извоз већи од увоза за 40 мидиона. Главни извозни предмети ово су: Храна , нарочито жито, кукуруз , јечам, овас, раж, репица, брашно и брашнени производи; за тим зелен, зејтин, ракија и лан ; Шарва, нарочито говеда, овце, свиње и коњи ; Вуна, слане говеђе и овчије коже, свињске чекиње и семе свилених буба ; Штављене коже, лој, маст, масло, усољено и сухо месо, неурађена свила ; Дуге, грађа ; Земљана и морска со, пречишћен и природан петролеум. Главни је извозни предмет жито. Њега се извози годишње у средњу руку за 140 до 150 милиона динара. У саму Аустрију извезено је жита 1872 за 30 милиона динара. Али средња годишња вредност како извоза тако и увоза румунскога често је врло различна. Што се тиче извоза та разлика зависи парочито од успеха жетве, јер је жито, као што је мало час речено, главни извозни предмет. Једна добра година подигне вредност извоза за десетине милиона динара; наступи за њом друга рђава, па је тако исто нагло обори. Што се пак тиче увоза, разлика његове вредности има са свим друге узроке; али ти узроци нису онако природни као код извоза. Онп су тројаки : један лежи у томе што је врло тешко да се сазна прави број и права вредност робе која се морем увози у земљу; други у томе што је немогућно да се стане на пут силном кријумчарењу, ма да Румунија издржава читаву војску у тој цељи ; трећи пак у гоме што се због велике ђумручине готово никад не декларира права вредност робе него најмања , а и тој је злоупотреби врло тешко увек ући у траг. За тим долази марва и марвени ироизводи. Вуна се извози у Аустрију и Француску; маст, масло и иастрма у Енглеску , Турску и Маџарску (за 6 до 7 милиона); ме-