Otadžbina

204

СТЕВАН ДУШАН

неимар зидао. Ту беше симетрије, ту беше светлости и ваздуха, ту беше укуса. У средиии се нодизаше величанствени портал, са огромном мермерским стубовима, и љупко савијеним сводовима, а над њиме дворска капела са њених пет византијских кубета на којима се светлило пет златних крстова. Десно и лево по три велика прозора у првом спрату. Оквири тих прозора беху од белог мермера и на њима изрезано пуно баснословних животиња и пуно цвећа и лишћа, а окна тих ирозора беху од срче живим бојама бојадисане. То беху прозори од дворане и од соба Душанових. При земљи и под високим кровом беше још по шест прозора мањих ал такође горе заокругљених, и са стакленим окнима. То беху станови за свиту младога краља. То бегае језгро Душанових дворова. Али и уњихније се могло ући одмах с пута. Ваљало је најпре прећи преко моста на ландима који беше на дубоком ендеку који опасиваше делу гомилу зграда, па онда три спољашње грдне авлије, које су једна од друге биле растављене високим зидом а састављење масивним капијама и у којима беше дугачак низ огромних житница, великих штала за коње, краве, великих обора за свиње и т. д. Кога ово зачуди, нека се сети да је онда народ осем једне златне перпере на годину данка државиог, све остале дажбине давао у живој стоци и у сировипама, нека, се сети да је онда не само сваки властелин и властеличић већ и сам владалац био пољопривредник, економ и трговац, и да су му ти извори доносили много веће благо иего „краљева", доцније и ,,царева перпера". Али у ово доба о коме причамо, околина Душанових дворова не беше у обичном стању. Цела ледина између потока („реке" Драшца) и Бојане беше иритиснута војничким станом. Шатор до шатора у грдним врстама пруж,аше се по пољаии а по улицама између тих шаторских врста већ је врвела грдна гомила оклопника, коњаника и пешака. Псари и соколари краљеви које иоменусмо да стигоше