Otadžbina

СТЕВАН ДУШАВ

205

пред Душанове дворе у зору 25 Октобра 1334 године, као да беху врло запрепашћени од чуда, кад угдедаше свуд око дворова војнички стан. — Ој, Вратохна! — викну један од псара који с тешком муком стискаше у песницама ланчиће којима беху повезани његових осам керова, јер псн беху чисто побеснили од радости, — Шта је, Гођене ? — одазва се један соколар закопчавајући дебелу рукавицу на левој руци на којој му је стајао соко. —■ А да видиш ли ти, Братохна — рече Гођен Држихновић — ово шаторје око дворова, п ову војску ? — Видим — одговори соколар гладећи сиво перје својега сокола. — Па шта велиш ти ? — Ја ништа. Сви ударише у смеј. — Е мој, Држихновићу — насмеја се један од старијих псара, Бритва Брзотић из Врела — нашао си ти ко ће ти казати што мисли. Воле Братохна Братосалић причувати свој језик, да му га не би случајно ишчупали пре времена! — 1] — прихвати Гођен — ко би му опет језик ишчупао ако рекне да ће млади краљ по свој прилицн завојштити на некога, кад толику војску скупља? —- А Бога ми — одговори Бригва — да видиш он је и не скупља. Мени је причао двородржица Братило када је дошао у Врело да нам каже поруку великога дворника, е нам јутрос ваља са псима доћи, јер ће млади краљ у лов — причао ми је да иаш Господар није ни јед.иога.ашго од те силне рашке, босанске и приморске господе што се сада искупила у двору његовом, да су они сами без икаквог зваћа дошли, и довели своје људе. Тек што се Душан вратио из Византије они су почели додазити, па его се још никако не крећу! — Боже мој ал сте беспослени — рећи ће псар Младош