Otadžbina

236

МЕМБРАНЕ ЋЕЛИЈА

Место да се анорганска ћелија мете у раствор танина, мете се у раствор воде. Ендозмозом вода просише унутра. Мембрана се увећаним притиском унутра разаниње, интеретидије бивају веће, молекиле изнутра провлаче се кроз њих да изађу, но не нашав материје са којом ће једињене начинити талог, и не граде га — мембрана дакле и ћелија не расте, и окром познатих закона ендозмозе не види се сада ништа ново. Сад, још неколико речи о облику ћелије. Кад је ћелија потпуно слободна — округла је. Са овога, механичког гледишта округла Форма ћелије тумачи се тиме, што напон унутра у ћелији разапиње мембрану на свим тачкама подједнаком снагом, и тако молекиле њезине држи у извесном сталном међусобном положају. Ако напон изнутра није велик, ни мембрана ћелијна не ће разапета бити, шљонуће, набраће се у боре, и мехурић у свакоме другом положају узеће нову Форму. Но осим округлог облика — ћелије су и то већином облика дугуљастога. У опште, облик ћелија зависи од врло разних погодаба. И ири растењу ћелија облик се мења. Физиолози мисле, да та промена облика ћелије при растењу зависи од тога, што сви делови њезињи нису подједнако храњени. Они делићи њезини који се боље хране боље и расту, а они који се лошије хране закрзкљају, заостају, Са овога механичкога гледишта као да то мишљење није најкоректније. По њему зависи које ће партије од ћелије расти а које не, дакле Форма целокупне ћелије не од, хране, већ од оне снаге којом се поједине партије одупиру притиску изнутра. И, узев ово као правило можемо два друга закључења извести која су истинита, и која се оправдати дају: Прво, ако је мембрана ћелијна свуда једнаког састава, ако је свуда једнаке дебљине, и ако јој у развићу у простору ништа на путу не стоји, онда ће због једнаког и равномерног притиска изнутра мембрана морати бити округла као сапунски мехурић, као кака кугла. И доиста, оваке су у ствари све ћелије у природи које су слободне. Друго, ако