Otadžbina

238

МЕМБРАНЕ ЋЕЛИЈА

на махове као и код осталих многобројних кртих мембрана у кројима металних елемената има. То јест за време се мембрана не помиче, ћути — ћелија не расте, док унутрашњи притисак не дође до извесне мере. Еад то буде, онда мембрана ћелијна скоро од један пут избије нову партију и то у облику шупље, врло Фине иглиде. Тај појав избијања иглица, иде нам веома на руку, те можемо непосредно посматрати како растење ћелије само на врху бива. Ну сад је питање : а за што баш ћелија на врху расте? — Очевидно с тога, што је на томе месту мембрана њезина најтања. А што је на томе месту мембрана њезина најтања? — Ево за што: По законима ендозмозе вода просише у унутрашњост ћелије. Тиме волумина ћелије бива већа, и њапон јачи. Али вода не може одмах да се измеша са осталим — снсцифички тежим течностима које су унутра. Течна садржина ћелије уредиће се дакле по закону специФичне тежине, што је најлакше, испеће се на врх, што је најтеже пашће на дно. На најгорњем делу ћелије и кроз врло кратко време, знатно ће се умањити диФеренција концетрације обадва раствора унутрашњега и сиољашњегаДругим речма, раствори ће се по концентрацији на најгорњем делу ћелије најпре изједначити, тако да према разблаженоме раствору унутрашњем дође разблажени раствор спољашни, док у доњем делу ћелије не ће бити тако. Унутрашњи раствор тамо је концентриранији и одношај његов ирема спољашњему друкчији је.Уз то, постоји закон без изузећа, да је мембрана која положењем постаје све тања, што је диФеренција концентрације раствора све мања. Између дебљине мембране и разлике концентрације раствора, одиошај је дакле стални. Због овога дакле, и мембрана на врху ћелије — продукт хемиЈскога једињења, мора бити тања, него на осталим деловима њеним на доњему крају њеном, и по томе на том ће се месту она најслабије одупрети притиску унутрашњем, интусусцепција на томе месту биће најбржа,