Otadžbina, May 01, 1875, page 269

266

СОЛУН—1'ВСОВА

прузи, а један део од Солуна до Галића у напред, већ је имао и прагове и жељезне полуге на њима. За 1 сах. и 20 минута пута северо-западнога правда, нрошав кроз мало сеоце Дудулар с леве стране долази се у друго једно бугарско седо, ко,е се зове Араплија. Оба ова села, као и сва друга, која сач у додпни доњега Вардара вндео, чинила су на мене са свим чудан утидај. У њима, као готово п у свему овоме крају, осем непосредно самога приморја, где имаде Грка, — жпве Бугари, и по њиховоме говору и нама добро познатој одећи, плаветннм чакширама, гуњнћима од сукна и весом са црном марамом око главе, познаће се у свакоме крају солунскоме. Обично сам их виђао у Солуну 1 ) сапо неколико самарашких коња, где пројашу кроз варош, носећи.воћа или зелени на продају, а жене им иду поред коња. Но њихова сел.а у опште нису нимадо налпк на села за која ми знамо: ни једно готово зелено дрвце не весели њихове ограде око кодеба сламом покривених, а трњем ограђених. У опште цео спољашни изглед ове природе и људи, као да носи на себи печат крајњега јада и мучнога живота. И ако се по гдегод може видети по неколико дрвета зелених (и то у приморју), махом кипариса, где би се на летњој жези радо путник склонио, — опет зато мало послеи ових дрвета са свим нестаје, и поглед се- пушта преко жутих поља, или на годетну страиу, што се још од Хортјан брда дала непрестано покрај пута с десне стране. Идући гредом до Арапдије, сретосмо један ведики карван натоварених камида, које се 'рад својих меканих стопала држаху крајем пута, и остављаху велике ногостопе у врелој прашини. У овоме крају, нарочито између Јениџе и Содуна доста се њпма служи. На томе месту, где смо се са овим карваном срели, видео сам п један око 4 мет. внсок и на 6 м. упречпику — хум, људском руком насут. У овој пространој равницн, он још н данасказује и још дуго напомињаће причу о старим становницима овога приморја, но Бог знаде, кад ће доћи на ред, да се из бдиже промотри и користи старинском прпчом, коју можда овај хум скрива на дну обрасде гомиле своје. Из Араплије гдедећи има с деве стране на 3 — 400 кор. некодпко гомидица високе шуме, које би могле посдужити за закдон од угледа противничкога. С десне стране опет на 900 1000 кор. види се једно бугарско (?) седо под поменутим брдским венцем, — и зове се ако се не варам Јеникјеји. ') Ту сам стајао 17 дана.