Otadžbina, May 01, 1875, page 278

18*

КАКО ЈЕ ВОЈСКА ДАНАО УРЕЂЕНА

275

Десетина, тоје ирво иешадијско одељепе. Постада је за то, да руковање буде дакше, а и надзор над војницима бољн, на нр. у стрељачком ланцу, кад се распу на повећој даљини, и кад су остављени више себи сами особнто у покривеном земљишту. Даље може се употребити за патролење, омаае страже и друге ситније посдове. Вод је већ придична множина људи, за то и добија старешину толико спремног, да може у нужди заменити и вишег старешину У стајаћој војсци то је прво одељење, које за вођа пма официра. Вод дакде може се унотребити за озбиљније посдове: за страже, за чување мањих каквих места, за даља проматрања противника и његовог подожаја, за маде заседе, препаде и т. д. Чета је тодика множина војника, да већ самостадно може да решава праве бојне задатке. Чета од 200—250 пушака, даје данас у 1 минуту преко 2000 метака, дакде пдодну ватру, па п кад се крене на напад на противника, опет сачува довољно снаге за озбиљан удар. Осим тога данас војска ма кодика да је, не удази у ватру и не борп се у већим одељењима, но у четама, особито у земљишту, које је шумовито, врдетно, каналисано, са пречагама , у онште , које је разнодико; а то с тога , што већа одељења не могу брзо да се крећу, што због своје ведичине и тромог кретања много већу штету трпе од данашњег оружја. Чета пак поред своје брзине дако се може користити закдонима како за време стајања, тако и за време кретања. Четник је дакде у боју непосредан вођ својој чети, он је руководи, командом, трубом, примером — и сабљом у руци. Но са стране обуке, надзора и издржавања, чета се јавља као прво засебно, самостално одељење— јединица. Четник је у мирно доба нрви учитељ војника, а водници су му само помоћници. Он је у неносредном додиру са војницима, прати им сваки корак у дисципдини и одговоран је за успех њихов, који се према прописима и времену тражи, у опште за војнички дух и јединство у чети. Исто тако он је одговоран за правидно издржаване своје чете. У њему су дакде сједињеие две дужиости : стројна и административна. И у овом обојем, једна чета нема мешавине са другом. Због ове свестране важности чете, она се н поверава зредим, способним и искуснпм старешииама, како у војној струци, тако п у рхуковану људма, што није све једно. Поверити једном дицу 200—250 војника, да се ни један у борби не заштеди кад не треба, но и да не погине узадудно, то је таква економија војника, која се тек дужим пскуством тече.