Otadžbina

36

ВАСА ГЕШНЕКТ

на поље, и нешто с њиме шушка. Врате се, Стева им рече збогом и оде. Наранџића лице развлачи се посмешљиво, а ништа не говори. Зове ме да идемо после подне у Кајзербад , и каже ми да се не ћу кајати ако пођем, нешто особито ћу видети, но таји шта. Красан летњи дан, дам реч да ћу ићи. После подне у три сахата састанемо се и на пароброду одемо у Кајзербад. Дођемо у кавану, станемо биљарати се и пити пиво. Није по сата трајало, а Стева дође. Зачудим се, откуд он ту. Наранџић понуди га пивом. Стева пије, чашу, две, кад Наранџић после свршене партије шушне да га мало почекам, сад ће се он вратити. Добро, да Стеви знак и оду. Ја их чекам, али боме прође и сахат, док се Наранџић врати, и то без Стеве, и питам шта је са Стевом радио тако дуго, и где је он? Наранџић исприча шта је са Стевом било. Што је с њим учињено, учињено је по договору склопљеном између Наранџића и Стевине жене Катарине. Наранџић је Стеву домамио у Кајзербад на пиво, и обрекао му да ће га водити у болницу отаца „мизерикордијанаца" близу Кајзербада, они требају једног рачуновођа, имаће „кост" и плату. Већ се са патром унравитељем о томе разговарао, и сад га већ чека. Стева радостан брза кораке, свети се жени; само да му бог помогне, даће он њој ветра. Дођу до врата управитељевих, клопне Наранџић; одзове се, код куће је. Уђу. Патер директор седи на дивану, поглед му ишчекивајући, понуди госте сести после преставке. Стева прави „дубочајше" комплименте. Седну. Почну се разговарати о рачуноводству, како је један за ту ствар хтотребан. Стева радосно каже, да је