Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН историјски роман

Млади краљ (Наставак) 7 Чим је краљевна Душица увела оца Андонија у своје собе и отпустила своје владике 1 , одмах бризну у плач, који је дотле с тешким напрезањем уздржавала. — Светла краљевно — говораше седи јеромонах — ја знам црва који подгриза високу ти младост, али садашњи тренутци ... Душица се брзо савлада и убриса своје сузе. — Не ћу о мени да ти говорим, свети оче, не бих те ради мојих јада зауставила баш сада. Друга је моја жеља. Ти си похватао робље које нам тако чудноватим начином одбеже из двора, ти га враћаш његовој госпођи, нашој — краљици... Ја се бојим, св. оче, да ти не познајеш како ваља непријатеља са којим се у борбу пушташ... Ти незнаш како је страшна моћ његовог лукавства и претварања! — Ја знам, светла краљевно — прихвати отац Андоније — да је та проклета жена, од најбољег оца и најхристољубивијега краља начинила бесну звер која саму своју утробу раздире, ја знам дајеседе главе и мудре државнике који 1 тако су се звале властелинске кћери, и у опште све „доброродно" женскиње