Otadžbina

Луна Ћеловит* ћЕОГР*Д

су се поносиди залудила тако, д;

|, дгЈ^су- Јгу Т7ни данас највећи непријатељи,

ја знам да је и саме рођаке...— Али ти не знаш начин, св. оче — упаде му сестра Душанова у реч — ти не слутиш како је она све то учинила, и ни ја сама не бих веровала да је несам овим очима гледала сваки дан шта ради. Ти мислиш да је она сваки дан црнила и опадала Душана код оца ? На против! Оиа га сваки дан кује у ввезде, она га хвали где год стане, она га брани кад год га који од жупана и велмужа стане оговарати код ода, она... У том тренутку захори се из дворишта громогласни одјек: — Живела краљица! Душица пребледе. Отац Андоније утрча у прозор да види шта је ? Дело унутрашње двориште беше се испунило гомилама витезова, дворјана, слугу, војника - најамника, и цела та гомила људи радосно махаше рукама и клицаше, гледајући у отворена врата велике дворане из које се такође разлегаше усклик: — Живела бдаговерна краљица! Отац Андоније разумеде одмах шта се у краљевом сабору догодило, с тога не губећи више ни тренутка, похита у двориште, узе своје људе и доведено робље, па се упути право у велику дворану. Гомила отвори широку сгазу, усклици умукоше као некаквом чаролијом и сваки стаде да шапуће са својим суседом. Пред вратима од велике дворане беше осем многих двородржица и оклопничка стража. Она укрсти своја коиља иред оцем Андонијем — Јавите — рече стражи одважни јеромонах светогорски — приставу краљевскога двора, честитоме кнезу дворском, да је дошао посланик младога краља од Зете, са тако хитним норукама, да жели одмах изаћи пред Великост краљевства му! —