Otadžbina

СТЕВАН ДУ01АН

81

Елачу, али та добра душа бегае само метеор који се за кратко блистао на српскоме иебу, па и ње нестаде, и она умре за младости своје... Доцније , кад је Душан дорастао, кад он поче да на бојним пољима бере нове лаворике имену Немањнћа, изгледаше као да се судба већ уморила гаљајући га , изгледаше као да ће му бар вече у животу бити обасјано топлим зрацима среће и радости... Али и ту се преварио. Његов рођени син, од како је непријагеље онако сјајно победио на Струми, од како је крвљу бугарскога цара Михаила опрао љагу коју је овај панео дому Немањином, његов Душан, узданица и понос живота његовог , сад се буни против њега , хоће да га нагна да се одрече престола... Ко то каже да се Душаи одменуо, да се буни против рођепа оца свога ? Како, ко каже ? Его цео сабор велике властеле српске и поморске , који се нарочито с тога искунио и без краљева зваћа , да га опомене на дужности које он има као краљ према бунтовницима, па макар међу њима био и његов рођени син. Ето упитај оног старину што седи уз колено краљу, упитај кнеза Воихну , првог властелина у држави. Отоич се заклињао пред целим сабором, заклињао се животом своје најмилије деце, Алексаедра цара бугарског и Јелене кћери своје, да Душан оцу о глави ради, и да су уза њ поред силпе млађе властеле још и три сопствена сина његова: Јован Оливер, Жарко Дејан и Љутица Вогдан. Ваљда ћеш веровати оцу који своју рођену децу оптужује да су бунтовници ? Ето властелина Мрњана казнаца краљичиног у Зети. И његова су деца Вукашин, Гојко и Угљеша код Душана, па и он каже да је Душан бунтовник. Ето кпеза скадринског и клиског , Младена ЂорђевиКа. Ои је зет краља Дечанскога, за њим је сестра Душанова по оцу, Елача , па зар ће он сведочити нротив свога милог шуре, да нема ништа у ствари ? ОТАЏБИПА II 6