Otadžbina

СТЕВАП ДУШАН

83

док му жена ирође кроз дворану, а вада се приближи престолу, он сиђе низа степене од постоља , те узе враљицу за руку и узведе је до престола, па столад који је с лева. норед његовога седишта свагда за краљиду сиреман био. Краљица стаде поред свога места, али не хтеде сести. Њене дворкиње заузеше места иза престола, а на првом сгупњу од престола стајаше мали крал,евић, Синиша. По што су сви заузели своја места, рече краљ: — Каквом случају треба да захвалимо, ја и мој велмошки сабор, што данас видимо међу собом и тебе, светла кира Маријо? — Нека опрости величаство краљевства ти , и нека ми оирости велмозкни сабор велике властеле, што се усудих да вам за неколико тренутака прекинем велеважна већања; али, ако се не варам, овде се већа о нашем љубазном сину и младоме краљу Душану ? Ја знам да цео овај сабор одушевљава само једно осећање нравде, али знам и то да су мушка срца од камена, знам да мушка рука хоће често да казни као преступ нешто, што је можда само мала погрешка, па с тога сам држала да је моја света дужност у овоме важном тренутку да заузмем моје краљичко место на престолу од Србије и поморја. Душан нема рођене матере која би га заштитила својом молбом од прекомерне строгости очеве и од претеране ревности његових државних саветника. Допустите мени, која сам му пб закону место матере , да узмем на се и дужности материнске љубави наепрам њега! Ове неочекиване речи краљичине изазваше у целом сабору врло живо одобравање. — Ја знам — настави краљица — да име маћеха ни на коме језику није лепо и мило. Можда ће се и у оваком одличноме збору наћи које срце које ће посумњати у искреност моје материнске љубави за Душаиа, и то само с тога што сам му маћеха, али свемогући Бог који види срца свију људи, и који зна да ја никакве разлике не градим из6 *