Otadžbina

84

СТЕВАН ДУША11

међу моје рођене деце и Душана, утешиће ме за неправду коју ми многе иначе поштене душе чине! — Живела краљица! — грмну цео сабор, очарап речима а још више гласом краљичиним, који је за тцли часав освајао и пепријатељски расноложепа срца. Дечански само дохвати руку своје жене, те је пријатељски и благодарно стиште. Кроз ожиљке па његовим исакаћеним очима продреше две сузе које се скотрљаше пиз његову проседу браду. Кнез Воихна устаде да благодари краљици. — Ми, светла краљице , благодаримо велиштву твоме што си нам још једном доказала какву је срећу преблаги Бог досудио српским и поморским земл,ама изабравши нам тебе за краљицу. Али, високо ти краљевство, можда и не зна да Душан више није достојан твоје високе милости. Он је сакупио код Скадра на Бојани силну војску, он је примамио к себи све што има боље млађе властеле, иа чак и наше синове, он им је напупио главе, како владавипа свију његових предака над овим земљама није ништа ваљала, како је то све било без икаквих закона, онако ио ћудима појединих људи, како је свему крива стара велика властела, како треба целу ту властелу истребити а на њено место ноставити нову, све младиће као и оп што је, и он је већ многима наменуо властелинства и придеве какве само у Визаитији раздају. Твоја великост можда и не зна, како Душан растура да његов отац никако и не влада већ његова маћеха која је наумила мало по мало у сваки намасгир у сваку цркву, у цели двор и свуда понамештати своје људе Грке, који ће жарити и палити по земљи горе ио што су чинили љубимци краљице Симониде, даље да га маћ'еха непрестано опада код оца не би ли га одазвао из Зете а венчао Синишу за младога краља. Најзад, високо ти краљевство не зна, да ће на брзо осванути свуд око Породимље Душанова војска, ако га паша пе научн памети док је још иа Бојани! — Мудро збориш, честити кнеже — прихвати краљица