Otadžbina

6

ВАСА РШППЕКТ

од њега ништа не ће бити, да ће на послетку до вешала доћи. Чика Игња поштен је човек, па кад он сам то каже, свет му верује; па већ сваки у напред Васу за неваљалца држи, нит га може ко одбранити. Васа је већ осуђен, прокажен, проклет. Нема никог у вароши који добра о њему мисли, и ако није ником зла учинио; шта више, и ако га добро не познају, и то за то, јер је у детињству био не знам овакав онакав, и што га отац проклиње. Чика Игња све дешператнији бива, и ио две недеље не обрије се. Сваки дан опада. Толико имање, мисли се, а нема добра наследника , нит радости под старост, да види вредна сина, и веселу унучад. Мисли се, на кога ће све то оставити. Има два брата рођена, а браће од стрица, и полусестара вас дан. Као год што је сам он особењак, тако су му и браћа; само сваки у другој Форми. Чика Игњин отац био је имућан човек, и својим синовима је леп иметак оставио. Чика Игња био је најстарији, и као слеме куће. Млађи до њега исплаћен је, и „све школе" је изучио. Најмлађи је које у повцу, које у „групту" удовољен. Средњи, „високоучени" брат, већ свршивши све школе, дошао је кући, и рад је да ступи у „варошку службу." Код магистрата „слободне, привилегирате, короналпе вароши сентандрејске" као трећи „почастан" виценотар, или подбележник. Страшна служба. И доиста у Сентандреји теже је било то постати, него ли у свету, на страни, нешто више, јер је овде била велика конкуренција. Тај средњи брат, Јоса Огњан , најпре још као јурат потрошио је имање своје, које је прилично било, и иште се код магистрата за „почасног" виценотара. Глава што може бити добра, — ал не доби, буде одбијен. Душевним и телесним врлинама обдарен младић то к