Otadžbina

98

КНЕЗ МИЛОШ

Дринчи% Ти рече кад се с пута новрати, Да народ не ће ни боја, нн крв, А сада — сада — ваки изненад. РајиЛ Докле сте с Турци овде већали, У народ ја сам свуда ишао, Спремао чете, људе оружо; Што Милош рече, ја сам чинио. VII. Наоружапе чете долазе са заставама, добоши ударију, и свирају трубе. Добрача Заставе, војска, је л то само сан? Ох дајте, браћо, да их пољубим, Сведоке наше славе минуле! (Војволе љубе заставе) Чује се вика: Живио Милош, Милош војвода! VIII. Милош обучен у вијводским хаљинама, са заставом у руци, за иим народ ЈЦОЛО ј З №• Милош Снове је наше јава срушила, Чекања нашег пехар препун је, Време је да се пехар прелије. Снаге сад имам — већ је скупљена, И више биће, чете избране Тренутка сваког хитно долазе. (Војводама) Што до сад нисам боја почео И ваше мудре зборе послушо, Разлоге моје када чујете, Вп ћете радо опростнти грех, А ко још може бити какав грех Чекање мудро, спрема озбиљна. Сад војске имам — свега имамо Пламена прса што зажеле нам. Боја сте досад увек жудели, Ево вам мене, ето рата сад С Турцима, браћо, што престат не ће Док овој земљи не стечемо мир А с миром срећу, славу, слободу! (Пође) У бој, у бој, са свете земље Тирана бесних нек се снере траг; Нек позна Турчпн, кад Србин свети Образ, поштење, свога дома праг. (Оде, народ пева.) У бој, у бој, са свете земље Тирана бесних нек се спере траг; Нек позна Турчин, кад Србин свети Образ, поштење, свога дома праг! (Оду)

ЈА, ЈА, /У1 аксимо виђ.