Otadžbina

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ СА ВОЈНИЧ^ОГ ГхЛЕДИШТА НАПИСАО Капетан Ју/шјус Дебљак

Од свију дипломатских иитава, која су се до сада на позорницп европске дипломације појављивала, понајважније је и најсложеније Источно Питање. Ово долази прво отуда, што се њиме има да реши судба неколико милиуна душа, који већ више столећа крваве сузе лију и у мукама иод нечовечним прптиском крволока свога, очекују дан сиасења свог , што у њему свака велика евроиска сила својих комбинациЈа имаде. Само по томе, што је свака веле сила европска исто питање вазда уплетала у мреже својих дипломатских комбинација и планова и што је сама хтела у њему свога разума да пма, постало је оно за апх важно; алн по самој природи својој, оно је најважније и од највећег замашаја но народе балканског тропоља, јер се оно у првоме реду њих и готово само њих тиче; по што оно чини биће њихово и њиме има да се реши будућност њихова. Питање ово чешће је изилазило пред дипломацију европску, али је она увек налазила узрока да га претрпа и одгоди, јер све некако то њени интересд захтеваху. Цивилизација европска није имала уши да чује вапај бедннх патника, нити је имала срца да се сажали на муке које већ неколико векова поднашаху ови од зулумћара и угњетача својих. Но куцнуо је час да се једном и ово нитање решити мора, па ма то и преко воље европских дипломата било. Стрпљење угњетених народа превазишло је већ сваку меру. Патње и муке су им додијале и они живота траже, јер су већ довољно доказа дали, да су за живот снособни, способнијн од угњетача сво7 *