Otadžbina

100

ИСТОЧНО ЛИТАЊЕ

јих.- — Питање ово дакде решити се мора, ади како и у чију корист? могло би се запитати. —• Ми тврдо држимо да се исто мора да, решп у корист самих тих народа. Та не даје ли доказа најновпји појав у енглеском иарламенту, да се на исток већ ночиње другим очима да гледа. Не подиже ли се и у самој Енглеској, — тој охолој земљи, која се својом слободом ноноси, но која је на срамоту дивиЛизације своје толико векова заштићавада најгрознија насиља, која иочинн бесни угњетач права слободе и части , носилац мрака и ужаса, не иодиже ли се, велимо, иу њој гдас, да треба једном раскинути везе пријатељства са овим варваром, којп се и сад спрема да немилице пролива племениту крв јаднога народа, коме је од тешког зулума његова дошла душа већ у подгрлац, кога су насиља његова нагнала, да још једном пролије свету крв своју, да још једном мете на коцку све што му је најмилије да би само извојевао себи право и слободу златну. ■И ово су можда само предтече недогледних нрплпка, које ће се изродити на југо-истоку Европе. Можда је ово појав, чије ће псследице бити, да се и ово питање решити мора. 0 овоме питању много су њих нисали, али свакоме од ових списа или је недостојало потпуно сазнавање правога стања ствари или је нровејавала кроза њ прпстрастност н неправичност, која је хотимично ствар престављала у другоме виду. Пре кратког времена о овоме питању написао је расправу, више са војничког гледишта, г. Јулијус Дебљак, капетан аустријске војске, Поштовани нисац спнсом овим показао је двоје: прво, да је скроз нроппкао и унозиао све чпњенпце, које у састав овога пнтања долазе и друго, да је био узвишен над сваком ирнстрасношћу, и са тога баш, ми смо сматрали да је вредно да и наш читалачки свет видп, како поштенп и непристрасни људи сватају ноложај истока н наш одношај према њему. Ево шта о њему говорн г. Дебљак:

/Гурско дарство мора пропасти. У катастрОФИ пак која је овом царству неизбежна и која са свим природно и то скоро насгунити мора, а којој међу тим Мусломани са везаним очима убрзаним корацима на сусрет иду , не узимајући у рачун европске државе, — имаће највећу улогу, н>ене вазалне државе: Србија, Румунија, Египат, Црна Гора и најзад Грчка. Наше није, да издажемо подитичке комбинације у погдеду решења источног питања, које као најтежи баук притискује душе дипдомата европских, а на југу европског хоризонта пак не-