Otadžbina
кумис
39
кође по две чаше, и имала је само две столице. Од тога је времена иила сваки дан по једну чашу више, док није дотерала до две бутеље. При употреби кумиса она је мирније и дуже спавала без великог напрезааа у раду, она спава од 9 сахата у вече, до б еахата у јутру; а кад, око 10 сахата попије свој кумис, и тад би радо проспавала. Од времена на време изгледа као пијана: говори више него обично, заплеће у ходу, а додније клоне и не мари ни за шта. Њена госпођа мисли, да она кришом пије вино, те се опија. Ово напито стање не траје више од једног до два сахата, а доцније је све мање трајало. У том је часу пулс гибак, широк и правилан, са 72 ударца у минуту. Ноге су јој и руке топлије него обично, али без зноја. Столица је уредна ; мокри више него обичпо, иначе је мокраћа бистра. — После 12 дана употребе кумиса, болеспица је била тешка 29-*/ 2 рилограма, док је у почетку имала само 28 килограма и 800 грама тежине. После 22 дана нестало је дувања у срцу и крвним судовима; пулс је од 60 до 66 удараца у минуту; бело је време готово са свим иресушило. Због њене велике небриге и јаке наклоности за спавање, прекинута је употреба кумиса. У осталом њено је здравље добро. Она добро једе, добро сварује храну, постала је свежа и снажна, али нема окретности, пи Физичне , ни душевне. Тежи 30 3 /« килограма. Предузевши свој обични рад остала је здрава; и после пеколико дана од белог времена није имала ни трага, и тежила је 31 килограм. Односно катара у плућима, др. Уке вели, да се хронични катари илуКа поуздано могу да излече употребом кумиса, макар постојали и од дужег времена. Ј.ечимост се покаже у иоступном'опадању појава те болести: кашља, испљувања, и тешкоће дисања. Но ако је катар сувише стар, обично се у првој сезони не може потпуно да одклони, већ се тако ублажи, да болеспик само из јутра нешто мало кашље и пљује; али после друге сезоне свега тога нестане. Хранећа и гојећа особина кумиса, и његов добар уплив на катаре плућа, разнели су на далеко глас о његовој лековитости у јектици. Добро мишљење публике о томе, подупрто је још и тиме, што у Киргиза нема ни рахиписа, ни шкрофуле, ни јектике. Публика мисли, да је кумис једини лек од јектике, ако тој бодести лека има. До овог се мишљења дошло, као што вели др. Уке, нарочито због тога, што свет сматра као јектику многе хроничне катаре плућа. Он вели, да би требало разликовати, при лечењу јектичавих, две стадије те болести: стање грудвица још тврдих (шбИгаИз) и стање омекшања грудвица са произвођењем