Otadžbina

кумис

кавериа. Мдадп бодесниди, који се још налазе у првом стадијуму бодести, достигну добар резудтат, и повољно се нромену. Ведике мршавости, хектичне грознице, кратког дисања, досадног кашља и пљувања почне нестајати још у иочетку, а нри концу употребе , тедо добије извесну иуноћу, хекталне грознице са свим нестане; дисање, ако ннје са свим слободно, буде много лакше, кашаљ п пљување обично се стиша, а и физични симттоми болести у неколико попусте. Бодесници, који су једва могли некоднко минута да ходају, продазе неколико врста, и лако се и уз брдо пењу. Такав успех заиста је диван, и никојим се деком достићи не може, за тако кратко време. Но да ди је сад бодеспик излечен? Далијеидаље изван опасности? Да ли је грудвица нестало, и да ли су плућа поправљена ? То не! Др. Уке вели, да не познаје ни једног болесника, у ког су сви локални физични појави престали, а то тврде и други декари. Локални се појави болести само смање и Функција се плућа побољша, катари се сведу иа најмању тачку, а сво тедо задобије необичну крепост и добар изглед. Све се ово достнзава, по свој прилици, крепећим дејством кумиса, а не специФИчнам каквим дејством на саме грудице. — У другом стадијуму бодести, при кавернама, дејство је мање поуздано; но опет се постигне нека олакшнца: хектична се грозница ублажи, дисање постане слободније, а и тело се до некле испуни, али значајна, одсудна поправка не може да се добије. Лекар руског цара, др. Каред, још више говори у корист кумиса, он веди: Ако у лекарству постоји нада, да има лека од јектике, он мисли, да се само кумис са неким поуздањем може препоручити. Он је виђао дивне резултате кумиса у тој бодести, и веди, да не би ни мало претерао врлину тога лека, ако би предсказао, да ће болесннци из целог света почети долазити у Самару, у Оренбург, и друге пределе, где се прави најбољи кумис, у место што иде сад у Обон, у Емс, у Мадеру и Каиро. Даље вели, да је видио два хектичава болесника у највећем ступњу болести, за које се мисдпло, да ће умрети кроз иеколико недеља. Ти су се после дечења у степама новратиди кући са таким изгдедош здравља, да се њихова породица зачудила, јер их нигда није тако здраве видела. Др. Богојавленски вели, да се и сам кумисом издечио од јектике, ирнлично развнјене. Он доказује лековитост кумиса у јектици, статистичним подацима скупљеним од год. 1818 од 1866: Од 100 јектичавих, који се лече кумисом: Оздраве . . . . 15.