Otadžbina

^иг кумис 45 ба да идеш онамо, где тражиш, да се куртал.ишега бодести, јер се не можеш излечити, ако се брннеш." Но и на сваком месту, кумис би се могао с коришћу употребљавати, и по мом мишљењу, много би више добра учинили бодеснидима они, који су пре неколико година покушавали да крчме минералне воде, кад би почели правити и продавати бодесницима добар кумис. Др, ЈО ава Ј ~1 кТРОВИ 1 х

Прам месеца Кад саш с првом ружом мајском Драгој први пољуб дао Тп сп онда мпло сјао, На нас младе у самоћи, Бледп сине тавне ноћи. Када гоњен ватром драгом Делнва јој уста мала, Што но их је сама дала Тп с' смешио онда, бледи, Де се она том не једп. Па када си срећном мени Сјајне мого зраке дати, ■ Зашт ми тавне сад ускрати Тавне тужне зраке твоје А на гробу драте моје ! Ил ти срећи говеш само, А чп.ч да се теши туга Ал да — туга нема друга, Неста сунца, неста дана : Туга је у црно замотана !

Алп простп што сам тако Невером те потворио, Казаше мп да сп био : Слушо јаук горкпх рана На горишту Србобрана .. Зар II тебе јади тиште Уцвпљеног мога рода —

Зар с' до плавог неба свода Српски плач п уздах днже Чак тамо ли тужба стиже .. ? И досле смо друговали, Одсад ћемо браћа битн Заједнички сузе литн, Ја на гробу драга свога Тн на славе рода мога Ја ћу црну земљу клети, Тн се тужи пебу плаву, Ја ћу земљи дух отети, Ти од шрака српску славу. Ја ћу донде сузе лити, Док не никне црет нз гроба Цвет ћ е цветак заменити, Бар у нозно моћи доба А ти донде зраке свеже По гарншту тужном бавн, Док се искра не зажеже Угашеној ерпској слави •Па кад слава опет букне И плавоме небу сукне, И осветли роду путе Лаворнком обасуте Ја ћу онда радо дати Роду моме цветак плави Да од њега венац справи, Пак н>пм теби за труд плати!.

рхЛАДИС^ЛАВ