Otadžbina

ХРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

523

што је дарица узеда с лађе дубровачке, која се прошде године разбида, А да се то испдати Душан наређује да им кроз три годнне цариник у Св. Срђу подаже годишње по 500 перпера, цариник зетски по 2000, а цариник нризренски по 594 перпере. Бнће да су те годпне, ако не још годнну дана раније, на чисто раеправљана и сва друга питаља, нарочито како ће Дубровчани стајати у напредак са својим трговачким сдободштинама. у српској царевпнн. Рекао бих, да је из овога времена онај занимљиви споменик, којим се одношаји Дубровчана у Србијн УРеђУЈУ и који је Микдошић саопштио у своме зборнику на стр. 146. Тим документом Душан даје Дубровчанима слободу да тргују по земљама царства његовог; — наређује да им се ни на једном путу, ни на једном броду, ни „на Требнау" царина не узимље; — забрањује да кроз његову земљу проносе оружје у Босну, Угарску, Романнју, Бугарску и Бесарабију ; — ко се ухвати да носи оружје у туђу земљу, да му се исто одузме; дубровачки трговци и Дубровчани у опште, у царству српском да се суде пред цариником и кнезом иди пред кеФадијом, „који буде града тога", и по закону родитеља и прародитеља му. Само за неке извесне снорове да долазе нред цара. Даље, да се ништа не узимље са лађе дубровачке, или млетачке, која би се разбила о српско приморје. Ако би се завадио с Дубровником, па намисдио да га завојшти, трговцима ће његовим најпре оставити рок да могу с имањем својим изаћи из земље царства н>егова. Трговци да пдаћају царину по закоиу, „ како су илаКали и родитељи и арародитељи царства ми ". „Што су залоге задожене кога бидо, мадога или големога из земље царства ми, и краљеве, да се тражи судом и правдом". Ма каква да су била новачења, које је Душан гледао да заведе, сад их је овим актом потпуно напустио и оборио. Царина провозиа сасвим се укида; од онога што се на трговима у царству купи и прода, напдаћиваће се царина не већа, него колико се наплаћивала и у време ире њега; тако и што се тиче суђења страних трговаца по Србији, остаје како је било н пре. Биди се Д а Ј е Душан у ова три нравца покушавао да заведе реФормеАди је на наваљивање Дубровчана потпомо.гнутих Мдечићима у придикама политички незгодним, морао да попусти. Изгдеда као да су и „залоге" на овај нли онај начин биде повод непрпликама, те Душан на чисто подјемчава, да се оне траже „судом и правдом". У опо је време бидо много задога властелинских у Дубровнику. Ово је дошло услед честих ратова Душанових. Редовне војске у српској држави није бидо; једва