Otadžbina

524

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИЕА

да можемо рећи, да је бидо зачетка у даревој дворској гарди и у маленим посадама по градовима, које су већином састављане од најмљених странаца (нарочито Немаца). Вдастеди је (и ведикој и малој) дужност била, да на позив царев дође и војује за њ о своме трошку. Услед овога начина дошдо је као логична последица, редовно пленење непријатељске земље у случају победе. Али властелин није могао поћи на војну рачунајући, да себе и своје људе пздржава од плени. Њему је пре свега требало новца да опреми себе и своје људе; требало му је новца нешто да понесе собом, а нешто и да остави за своје, који на дому остају. Владаочев позив да се иде на војну, скоро је свагда принуђивао властелина да позајми готовога новца, и иначе да се задужи. Еако је скоро у свакога српског властелина било по нешто златних и сребрних ствари наслеђених од старих или иначе прибављених, то су у таквим приликама слали такве ствари у Дубровник, и тамо на њих новце на зајам добивали. Дубровник је био банкер српске државе и српскога друштваСпорови око ових послова моралп су неизбежно доћи. У кореспонденцији наших старих с Дубровником и с Млецпма, често је реч о залогама. Без сумње се многа залога није могла извући испод нагомиланога иктереса. По неки властелин, вративши се с војне с много славе али с мало динара, није баш с миром пристајао да му сребрн пас и златан пехар остану за свагда у Дубровнпку , те је још једнако у ратоборноме расположењу гледао да се накнади од првога Дубровчанина који би му до руку дошао. Питање о искуиљнвању залога , у мирним годинама Душанове владе било је једнако на диевноме реду и не може нас нп мало изненадити што га налазимо у оној Душановој листини. У осталом о њима има и у самом законику Душанову нарочити члан : „^ддоге коуд-г, се ©критдго дд се готкоупоум" (Чл. 92, Зак. Душ.). Осим ових споменика, најбољи доказ о бризи царства српског, да се трговнни осигурају главпи услови за напредовање, имамо у самом законику Душановом. Главно што законик овај хоће да подјемчи, јесте сигурност и слобода покрета. У издању Стојана Новаковића чланци, који се одиосе на трговину скупљенп су за себе у једну групу; н ми пх овде излажемо као најважнији споменик трговачке политике српских државника у Х1У-ом веку. 1. Скрмдтд н мдли н келнке кокпди нотрекнд тркгокцн дд гредк СВОЕОДИО Г.С^1> ^ДКДКТ. 110 ^еудн 1|Д(»1.СТКД мн , дд проддго н коуноуго II тркгоуго кдко комн тркгћ доносн (Чд. 29).