Otadžbina

526

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИЕА

дд гд слк . шде стднинннћ С1» г,ск1.:к н кнде се понде шнк^Т.ч г«сп,, дд иов н(|1,да стдшлнннћ Кћсе што мн вокде прТедћ; дко лн мок кокдг, што поГНН08.10, Кћсе ДД 1.18 пддтн. (Чл. 12). 9. ТрћгонмЈн кон гред« по цдреке ^емдн дд нистк кодцнћ инкон КДДСТЂЛНН1, НДН КОН Д10К0 удокккк ^дкдкнтп по сндк, д ндн рдзгкнтн К08пл 10 д днп.дрс М8 сндомк ндкрЂШтТн; кто дн се нднде сн.домк рдстокдрнкк ндн рд^Бддмкћ, дд пддтн нетк сктк перкперк. (Чл. 195). Сврх ових чданака Душанова законика моћи ће се временом, — кад се још и други сномениди прпкуие и проуче, написати простран ипотпун коментар. За сада нам се ваља задовољнти, ако по њима узможемо саставити ма само у гдавнпм цртама сдику трговачке нолитике у српскоме царству. Оним чланком који смо нанред под 1., ставили, трговини се подјемчава пуна сдобода покрета. Трговцима је сдободно да путују свуда по царству, да купују, продају, и тргују без икакве забаве иди сметње ма са чије стране. Оно „ како комс трг доноси " хоће да каже, да се ни једноме трговцу ие ће наметнути на спду, да што купи, нити ће се што од кога сидом иди тек по произвољној цени узимати, као што су се такви сдучаји у раиије доба не ретко догађади, Занимљиво је, а и карактерно како се наше старо законодавство није задовољавадо, да неко апстрактно начедо подожи, него је још у особенпм чданцима, без сумње да се свако позније извијање и довнјање избегне казивадо шта нарочито, противно ономе начеду, не сме да буде. У ономе чдану првом подожено је просто п јасно начело, да сваки продаје и купује како коме трг доноси. Ово иачедо већ по себи не да да је слободно, да неко може трговца натерати, да разбала и да му еспап нрода по ценп, по каквој он •— купац — хоће. Али судије онога доба — на сву прилику људи односно образовани и оштроумни — нису вични биди, да из једнога начела пзводе сва његова нужна и логична последовања. Према ондашњим назорима, и може се рећи према ондашњем начелу умствовања, не само да је бпдо у реду, већ је у неку Руку потреба била, да се поред начела : „сваки да продаје како коме трг доноси" — каже пзреком: „нико да не приморава трговца силом да растовари свој еспап и да га прода по ценн, која му не подноси !" Многима ће се можда учинити, да је члан осми према ономе "што је казато у чдану нрвом, без потребе; али се то не може рећи према појмовима и према ступњу умнога развитка у четрнаестоме веку. Прн критичноме оцењивању Душанова законика ваља свагда имати пред очима тако да кажем особени строј умних назора онога доба.