Otadžbina

534

ТРГОВДЧКА ИОЛИТИКА

гред обраћам пажњу на оне нанред подвучене речи, у којима пмамо лепу сведоџбу, да је у српској држави средљега века бидо трговаца људи из реда вдастелинскога и из реда кметић а. Т рговачка је радња дакде бида поље на коме су се људи из привидегисаног и непривидегисаног реда СЈсретади и бар у неку руку изједначавади. На тај начин трговина се у нашој исгорији почеда претварати у агенат који би, изједначујући поступно раздике друшвених редова, предупредио насидан сукоб њихов. С дета 1396 видимо, где Стеван на један пут издаје заповест да сви Дубровчани имају кроз три дана изаћи из Новога Брда. Не знамо за сада штајебио повод томе, као што ништа даље не знамо како се та стзар свршида. На сву иридику Стеван је у брзо тргао ту заповест натраг. (Спом. Арх. Дубр. 1, 7) Бажно је за опште разумевање ондашњих одношаја једно писмо дубровачко цариди Мидици и кнезу Стевану. Жаде се на тешкоће које им Турци неки починише, па моде Мидицу и Стевана да их одбране, и да се за њих у Судтана заузму. „Госиодство ви зна ", нпшу им, „ јер смо ми ирјед се наше трговце на узданије и на сбљуденије гоеиодства ви иосилали и без тога не би смо их иослали, ни би они могли један дан стојат без ваше милости, и за то молимо милост вашу, наше трговце сбљудите и иомозите каконо смо видјели до данаске од ваше милости, јер сте сбљули и иомагали, и знамо јер божијом милошКу чувено ви је ирјед царем за все " (Спомен. Дубр. Арх. I, 9). Да су се Мидица и Стеван заиста заузимади да трговце осигурају од турскога насиља и да су имади упднва на порти то се види још и из кореспонденције дубровачке од године 1398. Те године турске чете отеше од дубровачких трговаца на Л.иму 5000 овнова и саме трговце одведоше у робље. Одмах за тим упадоше чак до Ваљева и ту заробише опет неке Дубровчане и одведоше их. Дубровник јавља за ова насиља Мидици и Стевану писмом од 8. Октомбра 1398 и понавља жадбу у другом једном писму од 30. Новембра исте године. Одмах за тим, с нродећа 1399 год. ведики војвода Пашахит, који је управљао северозападнпм крајем турске царевине, пише Дубровнику: „Ето вам посдах књиге и вам говору да посидате своје трговце у Србље на Морачу и на Лим да греду, и дају ћјеру господина цара ведикога Пајазита и моју војеводе Пашаита, освјен праве царине ине неправде да ње њедне . . . . и кто им забави гдје, ако је Турчин да му се гдава усјече, ако ди Србин , да се гдава усјече." (Спом. Дубров. Арх. I, 19.) — Може бити да