Otadžbina

ТРГОВАЧКЛ ПОДИТИКА

533

госаодћстко кн поткрдндо , гестк ^лпнсдно дд прдкн а;л крнкогл нхднк ск(1КК1ј нн штетв не нцнме нк ткоге ддкжднк слнк дд пддтн. " (Спом. Арх. Дубр. I, 63.) Важно је што кнез У1азар, потврђујући сдободе трговачке Дубровнику у једно наређује, да Дубровчани који имају баштине у Новоме Брду у напредак врше једну од теретних грађанских дужности, т. ј. да зидају и оправљају град. Они који немају у Новоме Брду баштине, већ су само као гости, не морају то вршити мањ ако сами од своје воље хоће. (Моп. 8ег1). 205.) За сада не знамо да л' је овако наређење постојадо и пре Лазара. Могућно је да је то новост коју је Л.азар увео. Она се оправдавала не само тиме, што је бидо много Дубровчана који су имали своје куће у Новоме Брду и уживади све користи, које и прави грађани српскп, већишто је усдед непридика посдедљега времена постада потреба, да се тако важан град оправи и утврди. Дарида Мидида, предузевши вдаду заједно са Стеваном, потврдила је сва права и сдободштине, које је кнез Лазар Дубровчанима дао био. У једноме писму кнеза и већа дубровачкога Мидиди, стоји : „Како господ Бог потрјебова светога кнеза ведичаство ти с дјецом реченога господина кнеза, по вашој мидости све потврдисте, установисте, и ми на ту вјеру и на то уповање пошиљади смо и пошиљемо наше трговде у вдаданије господства ти". (Спом. Арх. Дубр. I, 35.) Ади већ године 1395 Стеван као да надази да су нека од тих права незгодна. Изгдеда, као да би он хтео да у напредак при споровима између Срба и Дубровчана у пороти не мора бити подовина Дубровчана, већ да се спор такав решава пред чисто српском поротом. Свакојако, важно је ово место из једнога писма дубровачкога кнеза и већа од 7. Децембра 1395: „И што но пишете за трговце да су мјешани, да то морете знати, јер вси људије нису једнаци. Јесу властеле и јесу кмети&и , како то у Србљех и ио всему свјету, а закон није ни јест сдично , да се Л.атинин за Србина одкдиње ни Србин за Латинина; ну јест закон, како је у повељи записано, да је порота Дубровчанину његова дружина Дубровчан. И ти вси за кони јесу потврђени царем СтеФаном и светопочившим кнезом и вама и всом ином господом србском". (Спом. Арх. Дубр. I, 3.) Како се Дубровчани с ведиком пресудношћу позивљу на закон, који су им Душан, кнез Лазар и сва друга господа српска потврдида, то даје мисдити, да је Стеван већ нешто озбиљски намишљао како да измени уређење о коме је реч. Мимо-