Otadžbina

536

ТРГОВАЧКА ПОЛИТНКА

којих се колико толико самосталан подитички живот српског народа почео да окреће. У Баошиној држави отпочела се така подитика одмах посде пропасти на Марици. У другим крајевима, независним од „српског престода", нарочито посде битке косовске. У опште нереди и непрекидви ратови пред свршетак Х1У-ог и почетку ХУ-ог века, доведи су властелу и вдаснике скоро свију крајева, у ведике Фпнанцнјске незгоде. Требадо им је новаца више него икада. Народ који је обдедавао земљу, патио је више него икоји други ред у друштву ондашњем, јер у борбама с Турцима као и у међусебним борбама, стока, усеви и поља као и отворена седа прво су издожена бида нападајима, нити је ову врсту народног капитада могућно сакрити од непријатеља. Пољска привреда није у стању бида да поднесе ни најмањи додатак к теретима и несрећама, под којима је већ стењала. Држави у оно доба није друго остајадо, већ да почне дубље црпсти Финанцијски извор, који је у трговини. И властеди и вдасницима појединих крајева, чинидо се без сумње најдакше н најзгодније да повисе царину, иди и да је заведу и по оним местима, где је пре није бидо. Тако за Баоше знамо да су године 1379 обновиди царину па Дању (Моп. 8ег1>. 183.) која је, ваља да из подитичних узрока, године 1368 укинута бида. И не само то него су како се чини и у Скадру повисидп царине. Дубровчани се године 1395 живо жаде због тога, позивљу се по своме обичају на стара уређења и моде да се тако не чини. Из писма госпође Ксеније, којега садржину Дубровчани у своме одговору претресају (Спом. Дубр. Арх. I, 2), види се да су се због ове царине трговци почеди да одбијају како од трга скадарскога тако и од пута преко Дања, те је и Финанцијски приход од трговине у Баошиној области опао, као што је врдо природно и бидо. Госпођа Ксенија мисди, да је овај мањак дошао отуда, што је дубровачка вдаст забранила трговцима да не оддазе ни у Скадар ни у Дањ. Дубровник се брани од тога, ади додаје: *да немој се госаођо иочудити ако је мам жаљ, и ако се наши трговци устаљају да не греду јере им је много чудно, и усилно видјет да им се добри закони и слободштине од цариников ирјетварају кои су закони и слободштине вазда биле на Дању." — У другоме једном писму, после ових овде наведених речи још додају : „ јер не могу толико илаДати." (Спом. Дубр. Арх. I, 2.) Остављајући за други пут Баошину трговачку политику, поменућемо овде још само некодике карактерније догађаје трговачко-подитичке природе у Босни.