Otadžbina

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА 637 Од краља Твртка има од године 1887 једна листина којом даје Дубровчанима слободу да тргују по Босни и којом утврђује да се со продаје на оним местпма како је то Душан уредио (Моп. 8ег1). 209), Твртко је добро стајао с Дубровчанима, који су му, како се внди, давали доста новаца на зајам. Изједне листине од краља Остоје од 20. Новембра 1398 види се да му је брат, краљ Твртко, умрво, оставши дужан Дубровчанима 2550 дуката (Мон. бегћ. 225). Ади норед најбоље воље краљеве, силне властеле какви су били Хранићи, Јаблановићи, Радићи и други , водили су на своју руку н за свој рачун трговачку политику, како им се кад свидело, — већином не обзирући се много на слободе , које је краљ у договору с целпм „русагом босанским" Дубровчанима дао и потврдио. Осим ових великих кнежева, често су и мањи људи у области својој заводили разне царине. Краљеви су истина , у својим бољим данпма , укидали такве царине , ако се и где се т. ј. нису имали бојати отворенога отиора. Тако на прилику видимо где 15. Маја 1397 „госсиођа кира Јелена, ао извољењу божеју кралица Срблем, Босне и арјеморију и зааадним странам ", у договору с властелима русага босанскога, укида царине које су подигнуте биле у Маслини и у Сланоме пред Стоном (Моп. бегћ. 220). Не знамо да л' се од старина наплаћивала царина на „иногошти" (данашњем Никшићу), на Враичу и на Коници, у области коју је војвода Сандаљ држао у првој десетини ХУ-ог века, али се из једнога писма дубровачкога кнеза од 29. Априла 1411, године види, да је Сандаљ обећао био да ону царину у Оногошту укиее сасвим а оне две друге да збије у једно. Него те године то још испунио био није (Арх. Дубр. I, 102). Кнез Гргур Вукосавић године 1416 постави царину на Заблатку пред Стоном и у Попову. Дубровчани протестоваху. Кнез Гргур извињаваше се тиме , што вели од Дубровчана не наплаћује ништа већ од својих људи, који пду у Дубровник или У Стон. Дубровчани су добро знали да је то ипак терет на њихову трговину па опет живо протестују противу ове „новштине" :Ј"Р ОД постања који су туи земљу господовали, нпгда прјед нашега града вратми ње таи царина била". (Спом Арх. Дубр. I, 133)). Из једне листине од године 1418 видп се, да је краљ Остоја наредио био , да се укине "она царина у Попову (Моп. 8ег1з. 264). Кнез Гргур укиде ону у Заблатку али ону у Попову не хтеде. Дубровчани не престајаху писати му, да укине ту „безредну, нигда прво бившу царину безакону". — 27. Априла 1^19» У јеноме писму, које је написано с много енергије и до-