Otadžbina

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

539

што успела. Како су се одношаји међу Босном и Дубровником у оно доба све једнако само погоршавали, док се не нзметуше у рат због приморја (год. 1403) то је придика, да посаобина она није имада успеха. По материјаду, који нам је за сада при руди, нисмо у стању да пресудимо, да ли је ово ванредни и привремени намет, иди се мисдидо да се отпочне редовно наплаћивање неке непосредне порезе од трговада страних. Најзнатније је у босанској трговачкој подитици из времена посде Косова, што је Босна радида да пробије Фактички монопод дубровачке трговине са сољу. Истина, као што нанред видесмо први је краљ босански потврдио нарочитим актом, да се со и у напредак продаје на оним истим местима, где и под Душаном. Ади они, који посде њега дођоше, нису се тога дуго држади. Ако не још и пре, а оно за цедо год. 1396 Бошњаци отворише трг за со у Новоме на Суторини, јер Дубровчани протестујући године 1397 позивљу се на своје кораке од прошде године у тој ствари: „јер ком вашеи љубвје писасмо љетоска за тозп, ви, како все наш почтени пријатељ и објетник видјев тер не пристон тузи у Суторину сољ продават, и смотривше што је по правдје, уписасте нам по вашој љубвје, да се тоз остави и да се у свем тузи сољ не продаје ни доноси, ну да вдаси греду по мјестјех старјех, гдјено јест законо, да се сољ продава." (Арх. Дубр. I, 11). Они пншу и Једени Сандаљевој (ћери кнеза Л.азара) и помињући велику љубав и мидосрђе, „које је к нам имаљ отац и родптељ ви и сви ваши први", моде је да се заузме за вихову ствар у Сандаља, те да се „тузи под Нови сољ веће не доноси ни продаје, јер ако инако буде, нам ће усиљно и супротјев закоњех бити, који не би смо ми могли никако оставити." Из једнога писма дубровачког од 27 Јануара 1403, види се да је Сандаљ задобио од краља право да у Суторини отвори нов трг за со, и да се она ту иродавада поред свега протестовања од стране Дубровчана. (Арх. Дубр. I, 45). Овде да се зауставимо п да резимујемо. Нод Немаљићима, кроз цео тринаести и четрнаести век, сриска је трговачка подитика бида одсудно диберадна. У оно се доба још није ни сневадо да ће једнога дана постати предмет чнтаве једне науке, ваља ди заштнтна иди ваља ди диберадна трговачка подитика. Адп се подитична економија практично вршида. Саме стварне придике XIII и Х1У-ог века у Србији, доносиваде су собом, да је диберадна подитика трговачка бида једпна разумна. У земљи где није бидо капнтала где није бидо довољно руку, и где прођа важнијпм прерађивањпма још није била