Otadžbina

538

ТРГОВАЧКА ПОЛИТИКА

стојанства, између осталога веле: „ти знаш ко.аико крат нисасмо ти на уфање но оњех љепех рјечех и објету и ведикој роти, мнеће како брату и Дубровчанину за ону безакону царину, коју си поставид прјед нашјем мјестом у Попово, молеће да ју свржеш. А тн не хотје. Паки се згоди јер господин присветли краљ Остоја изиде у Ириморје и међу ињеми работами, за које имасмо после послати великости му, наручисмо и за ту безакону царину. И он, како господин добр и праведан, разабрав и знајући да ње прво било , теби науочице а прјед нашјеми посли заповндје, да теј царине не буде у вјеће; а во сада видимо јер ви хоћете у всем да будете супротнв господину краљу и супротјев нам и објету твојем тере ту безакону царнну јошт држиш." (Спом Арх. Дубр. I, 143). Листина је ова занимљива не само у трговачкоме погледу, него, и још већма, и у политичкоме, јер је у њојзи једно од многих сведочанстава, како је слабомоћан био аукторитет босанских краљева на властелу босанску. Год. 1399 Бошњаци заведоше, да они који иду да пазаре у Дубровнику, плате две царине: једну на Леденицама, где се од старина плаћала, и једну на Љутој, где се дотле никако није наплаћивала. Дубровннк се жали краљу Остоји, па вели: „С тога јест усилно људем краљевства ти двије царине плаћат, а нам господпне, јест много ненаручио, јер за ти узрок одвраћају се људи краљевства тн од нашега града. За то молимо многосрдачно и ва свем умилено будп ти милост заповијест да се на Љутој та царнна не узимље." (Спом. Арх. Дубр. I, 23). Још је већа новост изненадила дубровачко веће, кад им трговци дубровачки из Древа, око средине 1400 године, писаше како су дошла тамо, „два човјека (кнеза Ђурћа) а послани од господина краља, којп су ваши људи приповидјели реченим нашим трговцем, „да всаки од њих има држат уготован дукат што но ираве да илате од всаке куКе дукат." Пишући о овоме кнезу Ђурђу (који као да је био кеФалија у Древима), „додају: упвамо у Бога и у господина краља, да ни неће поставити закон, кои ње прво бил, и да теи дукате не узму. За то молимо те, како нашега срдачнога и упванога пријатеља, теи твоје људи устави да не усплују и да не питају те дукате од трговац, до коље од господина краља отвјет немамо." (Спом. Дубр. Арх. I, 32). Али из једног другог писма од 3. Декембра исте 1400 год., види се да је кнез Ђурађ већ наплатио био од сваког дубровачког трговца по дукат. Не знамо за сада да ли је дубровачка посаобнна по овој ствари код краља Остоје