Otadžbina

Ј^РОЗ ШВАЈЦАРСКУ путничка црта

(Свршетак) Сутра дан, кад сам се пробудио, имам шта и видети. Витез од Земунич седи у „шлофроку дивном створу" пред великим собњим огле^алом иа се — дечи од зедене браде и косе!. .. Натукао наочари на врх носа иа гдеда у огдедаду шта највештијп Фризер из Интердакена с његовом драгом косом ради, ади да би се видео са свију страна, држи руком иза потиљка једно од његових ручних огдедада. Сваки покрет Фризерових прстију и сваку тргљпцу с Фарбама, и сваку четкиду којом је Фризер радио, све је то непрекидно критиковао и осуђивао мој швадије, и то са таквим основним познавањем заната, да се сиромах брпца нашао у чуду. Пошто сам се нагдедао и насдушао ту неиспдатиме сцене, како несам хтео пред страним човеком да устајем из кревета, узмем новине које нађох на импровизованом одтару Земунићевом — аНаз ноћњем стодићу — те хтедох с њима да проведем време док брица оде. Али једва прочитах ову реченицу „Тоадете отмених госпођа, које се сад баве у нашим интердакенским купатидима, сваки дан све више и випхе засењују наше ненавикнуте очи. Ко је јуче прошао хехенвешким путем (променадом) могао је помисдити да није у Интердакену већ у париској шетници Во18 с1е Вои1о§'пе, Земунич ме беше опазио. — Кали'мера, Фрајнд, доброитро ! Читате новине ? Ах херје, шта сам ја новина у животу прочитао, да ви знате ! ... — Е да — рекох ја на то — и то сигурно „Ханс Јергда" и „Кикирикија ?" —