Otadžbina

642

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

— Боже сачувај, све самих нолитичкпх дистова. Ви ие знате да је пок. књазМидош — ОоМ ћаћ' јћт 8еН§' — свако јутро кад устане па се обуче, помоли Богу и ноппје црну каву, имао обичај викнути: „капетану!" Ви знате да сам ја капетан ? -— Знам, знам, причали сте ми један пут! — похитам ја да се оградим. — А со ? Дакле он викне „канетану," а ја „заповедајте В. Светлост." „Деде да ми читаш шта говоре те Швабе у мховим новинама" а ја удри читај и преводи. Како наиђем на нешто што се љему не доиада, а ја преведем како би он желио да у новинама пише. — Овај Фризер баш ништа не зна. 1Јт СгоМезт11еп, тазсћеп 8Је сТосћ с!еп РЈп8е1 аћ (та за Бога оперите најпре ту четкицу). — Један пут наиђем на некакав чланак противу Метерниха који је онда био свемогући министар не само у Аустрији већ у целој Европи. Фрајнд, овде је остало са свим суво. Ама треба да разгрне браду на сваком месту, да не остане бело! Како му станем преводити тај чланак, а књаз Милош стане ходати горе и доле по соби. Већ сам знао да ће бити олује. Он све хода и све псује „швабове" п ко их је научио тако да ппшу. Еј тешко мени што да му нреводим тај чланак! „Капетану" рече књаз после неколико тренутака. „Заповедајте, В. Св." „Да се упрегну, кола, јес чуо, одмах!" Отрчим те заповедим да прежу. Ои све хода по соби као лав у кавезу — Овај Фризер треба да дође у Беч да буде шегрт. Хм. то зове он Фарбати косу. Ваз 1 ш! 1асћ!" Јавише да су кола готова. „И ти ћеш са мном, канетану. Дај ми те швапске дрљотине." Ја му дам новине, које он стрпа у џеп, па низ басамаке. Лакај отворио врата па с цилиндром у руци чека заповест куда ће да се вози? „Кажи му нек тера право кввазу Матерниху." Мени се подсекоше колена од страха. „Али, за Бога Ваша Светлост, сад је седам сати пз јутра. Књаз Метерних тек око једанаест устаје из постеље. .„Ћути, звекане, јер ако ме наљутиш..„Благодарим, љубим руку В. Светлост." Шта сам знао, седнем поред њега, а зуби ми цвокоћу. Једва сам могао да кажем лакају куд треба возити. Кад стигосмо у авлију, истрча портир, па зпнуо од чуда. „Капетану, питај га што је зинуо као сом?" А ја то преведем портиру: „Његова Светлост пита, је ли Њег. Екселенција устала." — „Његова Екс. устаје тек око подне, али у овако изванредном случају ?.. ." — Шта каже тај сом ? — „Да ће одмах пробудити књаза Метерниха" — „Добро, ја знам где му је велика соба, хајде замном." И ми право па у салон. Гледа књаз Милош по салону па