Otadžbina

35*

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

547

кад вам кажем да се цифра увоза и извоза креће око једне милијарде Франака годпшње ! — Па лако је ђаволу у риту свирати, дако је и вашој индустрији било тако развити се. У колико сам видео, ваши кантонски друмови . . . — Имамо их на 3.000 кидометара и то тако добро израђених да слободно можемо рећи нема на евроиском коннудржаве, која би имада толико добрих друмова као Швајцарска! — Па поред тога тодике жедезнице!... — Имамо 1400 километара свршених жедезничких пруга, то ће рећи на свако 4 миље швајцарске земље имамо но једну миљу II нешто више жедезнице. Па шта велите за наше тедеграФе ? Наше су жице дугачке хиљаду и две три стотине сахата! У тај мах приђе нам она депа госпа у црно, што се мадо час шеташе са г. Квернером, па му рече: — Драги папа, ако се не варам оно је тај гисбашки водопад, за који у свима путничким књигама стоји да је „\теШ)егићт!", чувен у цедом свету ? — Јесте, драго дете, — одговори старац — адн ти не треба да судиш о ведичанству тих каскада по том крајичку где вода већ пада у бријенцко језеро. Горе, у пданини су они ведики басамаци стења што се преко њнх ваља гисбашка вода, а они су доиста с правом чувени по цедоме свету. Ади — рагс1оп, госиодин ће добити чудноват појам о швајцарској друштвеној угдађености. Ми се разговарамо, а ја вас још несам ни приказао једно другом. Допустите, господине, да вам преставим моју кћер, госпођу удовицу Херцовицу, рођену Квернерову, дра медицине! — Покојни господин ваш муж био је лекар, госпо ? — рекох ја држећи да се чича Евернер случајно погрешно „изразио". — Не, господине. Мој је муж био уметник, сликар ! — одговори ми она. — Опростите, али мени се учини да га је ваш г. отац овога часа назвао доктором ? — Ја сам доктор цедокупнога декарства ! — рече госпођа Херцовица што може битн скромније. — Онда ми допустите, госпођо, да се с вама рукујем, јер смо другови по науци и по занату! — рекох ја и пружих јој РУку. Она без икаквог дажног стида прими моју руку и другарски ми је продрма.