Otadžbina

550

КР03 ШВАЈЦАРСКУ

— То не мислим, госпођо, напротив ја знам дајеброј оних унутрашњих хроничких бодесги, код којих смо се до скоро узадудно мучили са роборирањем, непрегдедан, ја знам, да је свима тим легионима лајкемије, анемије, хлорозе, шкрофулозе, рахитизма и т. д. узрок немање крви, или рђава смеса крви, и да би према томе у свима тим случајевпма најрадикалнпји лек био улити болеснидима нешто свеже, добре крви, али најзад трансфузија претпоставља операцију , истина малу али тек ваља је ножем извршити, а кад се ножем ради, тече крв.... — Ако ико страда од .немања крви то смо ми жене и деда. Сви ти низови болести, које ви побројасте највише сатиру насА што велите за операцију, ја знам, да и међу вама мушкардима - докторима има огромна већина , која толико зазире од ножа да воли написати хиљаду рецепата него отворити и најмањи апсцес, али то су махом људи који су изашли из школе када се још мислило да унутрашњи практичар не мора нимало бити хирург , а овај опет да не мора знати унутрашњу медицину. Данас то зазирање од ножа постаје све ређе. А што ви мислите да свако женско мора пасти у несвест кад год угледа крв, то се варате. Жена се дотле боји крви докле не сазна шта је то крв, од чега и како је састављена, шта ради у животињском телу и кроз које канале у њему тече, а кад то научи она се више не боји крви. Да би вам показала да то није празно хвастање од моје стране, могу вам споменути да сам баш на испиту из прак. хирургије начинила једну трансфузију, и, ако на вашем путовању свратите у хируршку клинику у Цириху, ви ћете видети својим очима резултат, јер је болесник као реконвалесценат још у клиници, а задржавају га и онако, јер је за сад уникум у својој врсти ! — А какав беше случај ? — Гризлица у зиду желучном , Шсиз уепШсиИ гоћтсЈиш, која беше од болесника начинила већ мумију. Што годје узео хране, лекова или воде све је повраћао, тако да најзад у мад не умре од глади. Ја предложих трансфузију, проФесор одобри> и ако машући главом, ија изврших операцију. Ако видате тога човека сада, ви нећете моћи веровати. Угојио се и црвени се као најздравији касапин ! — А, то је изванредно занимљиво. Ја сам и онако мислио ударити на Цирих због хируршке клинике, сад имам још важнију побуду ! У то изађосмо на један висоравањ на коме се подиже величанствени хотел и пансионат „Гисбах" који је о свом трошку