Otadžbina

564

КРОЗ ШВАЈДАРСКУ

пнда, није се с места свога помакла, ни нужде ради, јер се бојала да не остане од влажа, а од немачкога језика не разумеваше ни речи. Најзад ето једне велнке вароши. То ће бити Беч, јер сви путници изађоше. Изађе и она. Донеше јој њено сандуче и оставише га крај њених ногу, па одоше. Сви се путници разиђоше са железничке постаје, она стоји као укопана. Долазе јој некн људи, говоре јој, види се да бп јој хтели помоћи али они не разумеју шга им она каже. Најзад ето једног ношача који натуцаше по коју словенску. Он од целог њеног разговора разумеде речи: „Грчка црква" п „Српска кавана", п он је поведе у онај крај вароши где се обоје налази, и понесе њен пртљаг. Иду, иду преко два сахата. Цича, зима, снег, вејавица, камен пуца, а наша несретница није 48 сахата ништа окусила. Ношач застајкује често пред сјајно осветљеним прозорима разних великих кавана и ппта је: Је ли овде ?" А она само маше главом да ннје. У неко доба ноћи наиђоше на стари ПеЈбсћшагМ, она познаде цркву, потрча каФани преко пута и погледа кроз џамове на вратима не би ли какво познато лице угледала. Срећа је добро послужила. Један искрени другар и пријатељ Јоцин, који је из Београда био дошао по еспап, и који се сад сигурно после театра био свратио на шољу каве, сеђаше за једнпм столом. Име му је Никола. Мученпца само што имађаше снаге да ношачу покаже тог јединог познаника свога у томе мору од кућа и људи, па се онда скљоца на снег пред каваном. Можете мислити како је газда Николи било, кад је изишао и видео на улици онесвеснуту мајку свога пријатеља, о коме је мпслио да п У т УЈ е У Африку. Он је однео сиротицу у свој стан, угрејао је и поткрепио па јој онда уступио своју собу да отпочине. Она је сву ноћ преседила на канабету шћућурепа и гледајући укочено преда се. Сад се опет молила Богу, шта мислите, каквим речима ? „Госноде, не дај ми да полудим!".. . Сутра дан била је код Јоциног принципала. Он јој поклонио неколико стотина форината, а што јој је више добра учпнило, богати господин кануо је једну сузу за њеним јединцем.. . Па сад ? Еуда сад ? Кући. А где јој је кућа ? У Маћедонији, нлп на атннском или на београдском гробљу ? Највише гробова има код св. Марка у Београду, тамо ваља ићи.. . И она се врати, да плаче своју децу и да ради из нова, јер ваља живетп .. Газда Никола, које из сажаљења, које знајућн је како је добра газдарица, понуди је да дође к њему, да му буде у место мајке и да му чува кућу. Материнско срце толико жуди за децом, да усваја туђу, кад нема више својих. Она пристаде, и ево је десет година како