Otadžbina

ШЋЕНАН МАЛИ

55

а свијета међу Русијом и Црном Гором колико Махина, и да је све то дако прескочке прегазити? То је скитач од бијелога свијета, дажац који се уортачио и договорио су три четири изјеше, јаме бездаве, које би варком свијет прождрде. Као да им не би доста колача сиротињскога љекар ч ама и гатањем, но га обезуме да се гради царем. А он је оудала и изгубљеник, пак се пушта за нос вући од двије три махинске де./шје. Ако не отворимо заран очи и не угасимо пдамен што се развио по приморју, и ,/шстом по Црној Горн, пропаде ни господарство, а уза њ и-вјера. Да ти га барем уграби који остатак Немавића, Балшића, Црноевића, ни по јада , по дажац из биједа свијета који нема ни дома ни рода. Пропануће сдобода црногорска,, јер ће на нас ударити Мдечићи и Турци да утуде огањ, а ми н'емамо праха ни за три дни боја. Узрујаће се Срби и Бугари, као коме је невоља ; немајућ сокода обеседиће се кукавици ; пак ће,им Турци угушити потоњи душак. Од Русије помоћи доћ не ће ни новца ни праха , јер ћемо омрзнути правосдавној царици кад чује да смо јој за мужа крстиди ту препредену Фукару. Она ће своје мидостиво око од нас дићи, пак да ни и другога зда не буде, тај је доста да нас норази. Него те кумим три пут од неба до земље, иемој спати јер ћеш иогинут и изгубит господарство што су ти Црноевићи на аманет предади " Овако је говорио овај црногорски Антонеди кроткоме Сави, који у својој доброти није могао вјеровати , да се човјек може тако за шаду ирозвати царем. „А шта да радимо, одговори прекрштенијех руку бдаги старац, ако је тако божја воља нека се врши. Ја сам сит овога господарства , које нама свештенпцима ни по што не пристоји. Остарио годинама , а изнемогао силама, да ми је предати мдађијема рукама ово бреме, вјеруј ми, оче Тодосије, би ми се чинило да ћу још коју годину живјети , а овако не ћу него једно вече замркнути, а не осванути. Народ је наш плах, распуштан и осветљив, као сваки други народ што војшти за сдободу и неодвис своје отаџбине. Јача пдемена надјахују слабија, силни човјек муж кроткоме, а ми тобож главари празноруки и инокосни, хоћемо да. владамо крстом и јеванђељем здице које већ у ништа не вјерују , што већ од ничега немају џаса,. Но ако га народ прими као цара, тот га њему, дигнимо ми самар с врата; чувајмо цркву и вјеру, одвојимо их од свјецкијех посала, да сирово дрво не изгори уза сухо. И Христосје рекао: моје царство није од овога свијета, а ми шго смо грешни радимо да га надмудримо." На такве ријечи згрози се опора ћуд Тодосијева, пак се дохвати објема рукама за сијеру и дугу браду,