Otadžbina

МАРОДМИ ПО^РЕТ У СРБИЈИ. АДВО^АТИ И ПРАВМИШТВО, ИСТОРИЈС^А ЦРТА

(Свршетак) Томе се народ надао а није се сетио да је староме јунаку много лакше бил.о сдомити ланце турске владавине у Србији, него извући народ из мана у које је запао био, и опростити га замака у које су га увукли они који су н>име управљади. Никаква људска снага, није могла за много десетина година опростити српски народ од оних зада у која га је увукла за неко.1Ико година олигархијска владавина. Кајишари и зеленаши били су се размилели као пијавице по народу, и на са свнм законити начин крв му његову испијали. У земљи се створида јака чиновничка каста која се била истим злочинством окаљала Интејзеси сталешки били су необично изукрштани и народна се маса увалила у легалне мреже параграфске. Шта је могао у оваким несрећним приликама учинити стари вођа револуције ? Подерати законе, поништити параграФе, зеленашлук и кајишарлук, без унутарњег несрећног грађанског рата, ннје никако могао. Покушавао је од сваке руке да народу помогне, па је свуда наишао на неодољиве отпоре 1 . Истина пред његовим ногама падоше у прашину титуле „благородегва" и „високородства," обрну се другим путем ток народне спољне политике, истисну се турски уилив из Србије, а унутарњи пол.ожај сем неких необично малих Формалних измена остаде истоветни, за то, што је по невољи таки морао остати. 1 Читаоцу је познато како су параграФИ били свезали руке јунаку од године 1815, које није могла свезати ии најгрубља азијска и мусломанска стихија, те при своме повратку у Србију морао је гледати са скрштеним рукама како кајишари и зеленаши продају куће и земље народне, и све што је могао урадити било је то: да постави нове чииовнике (извршитеље) који ће несрећне продаје што пре извршити.