Otadžbina

80

НАРОДНИ ПОКРЕТ

објаснпо. Но по несрећн мора се признати да се на нашим досадањим скупштинама не изнесе ни једно нрелазно наређење, које би циљало на потпуне радикалне реФорме у Србији, само је ове године Адам Богосављевић предложио нешто надик на ова срећна прелазна наређења, т. ј. да се смање идате чиновничке А.1И је предлог његов са свим некоректан у томе: што се њим смерало, да се легалним путем одузму права чиновничка која су они на исти начин задобиди. Но и пак кад би се с Адамовим предлогом о пдати чиновничкој оставила већ стечена права неокрњена и ограничење се на будућност распрострдо, он би био веома повољан за будуће реФорме у Србији. Наши народни представници поред грдне невештине у скупштинским иосдовима и грубог непознавања закона народног развића, нису могли извести никакву важнију реФорму још и за то што су се повијали за људима из странке либерадне, који су од века патрашке схватади друштвени нокрет у Србији, узимајући увек последицу за узрок н обратно. По својој кратковидности ова партија код нас најпре тражи онаке установе, које ваља да буду резудтат многих других небројених и по масу народну кориснијих установа, на ир. потпуну дичну безбедност, аисодутио сдободну штампу и т. д. све натрашке до економних и васпитних интереса народних, а заборавља да је сдободна штампа и потпупа дична сигурност цвет, а не корен у друштвеним установама. Но шта је диберадима до тога да много дупају гдаву око испитивања закона народног развитка, они просто хоће сдободну штампу, да се сити извичу, и дичну безбедност да их за то не може нико на одговор узети, па ће „ваљда" то и народу користити 1 . Л-иберадна наша партија заборавља да се

1 Наша либерална партија при свем томе што јој се данас може с нуним правом ириговорити за њену безначелност и рђаво схватање или бол>е да речем неразумевање правих интереса нашега нарсда, ипак има велике заслуге што је својим саучешћем нрипомогла да се обори олигархајска владавина да се слободније мисли покрену по народу, да се приступи ма каквим реФормама итд. Али данас све ово није довољно; данас се ие сме радити и реформисати ма како и задовољити се са неким либералним установама које су само од користи класи интелигентној а маси народној једва да ће што користити. РеФорме, истина морају данас бити поступне, али са свим радикалне тако да од оних установа које сметају народном развитку не остаје ни трага. Да није сва срећа по народ у правом смислу у са свим слободној штампи и личној безбедности, може се либерална партија најбоље уверити ако погледа на наше најближе суседе: Румунију и Маџарску, где постоји и једно и друго, на ипак народна маса у невољи двили. Кад се у земљи образу.ју паргије (а то је неодољиви резултат сваке уставности) и буде се влада узимала час из