Otadžbina
НАРОДНИ ПОКРЕХ
79
оним законским наређењима, којима би се удесило друкчије васпитање и оставило иеокрњено право садашњим чинрвницима и бирокрацији , а за будуће нронисали се таки услови како ће чиновника мадо но мало нестајати, народ до самоуираве доћи и т. д. Али као што сам већ номенуо наши су правници и при најбољој својој жељи да народу помогну савршено неспособни да овај срећни предаз удесе, једно за то, што су све правничке и параграФСке теорије чисте матаФизичке апстракције, које су се појавиле у мозгу каквога римског, немачког иди ма каквог другог правника, које не могу имати никакве природне везе са стварним друштвеним односима нашега народа; а друго, што правници по природном неодољивом нагону самодржања, као чиновници ништа не могу радити против интереса својих и свога најближег потомства. Колико су правници немоћни да пронађу згодна п срећна прелазна наређења законска, којима би се народ опростио оних установа које никад његове нису ни биде, него су му са стране иаметнуте, може се л.ако видети из најближе наше прошлости, кад се један одличан правник у чије се поштење и добру вољу не може посумњати, по што се сит на правничкој катедри напроповедао мета®изичког правничког либерализма, није умео у тренуцима кад је народ потражио реформе ни окренути, и народно представништво изгледаше нред њим као непријатељска војска, (бар тако се он сам изразио). Па да ли је имао право овај минули државник што се тако изразио? Заиста потпуно право, јер од њега се нешто тражило што је снагу његову превазилазило, и за које сва његова жеља и родољубље, право поштене и српско осећање, правничке теорије и параграФИ нису били ни од какве важности. На кратко одличан правник, ноштен Србин и честит родољуб, показао се у тренуцима реФорме са свим неснособан да је изврши 1 За што? Падам се, довољно сам
1 Из овога се може уверити пошговани читалац да се у овом чланку лично ништа не приговара нити се може приговорити нашим правницима. По правилу, међу свима нашим сталежима правници су најузвишечија кла^а нашег народа, која је пуна части, родољубља, самопожр.твовања и највиших идеалних и апсолутних истина; али баш овај високи, апсолутни и сувишпи полет њихових мисли и јачина осећаја и јесте оно што им смета да с коригпћу могу радити на реФормама навге друштвене оргапизације. Све су правничке аксиоме истине апсолутне— па,1 јивМаа регеа(; типсКгт—на против сва начела ма какве друштвене органиаације морају бити веома релативна, тј. морају одговарати народнои развитку и особинама. На кратко правне установе, морају одговарати правној свести народној и где то пије ту правда и закони доводе у погибију целокупан народни развитак.