Otadžbina

6*

З^НЕЗ МИЛ.ОШ драма у пет раздела

у4 ЕО трече^и Појава прва I, Поље бдизу Вруснаце

1'ајиЛ и Смиља. Смиља днкад те нисам таког видела, Јоване , ти си брижан, невесо? ГајиИ Нашто та 'слутња, одкуд такав страх ? Да и смрт видим бих се смејао, Само кад чујем ромор гласа твог. Смиља Слутња ми дрна душу заноси , Бојим се ти ћеш скоро иолазит, У селу опет сада говоре, Да ћете у бој — ла дођох теби. РајиК Добро ми дошла Ој тпдо моја, ал зашт не рече : Са жудње крила мени никоше , Долетех теби у твој загрљај. Смиља Заповест чусмо нашег војводе: Да сваки своју нејач сачува, Ал људи веле : кад је Рајпћ ту, и чета с њиме људи бираних

Нн зашта више бринут не треба. Што људи зборе, ја то верујем, Ти не ћеш ићи, је ли, реди ми, Ти дома јоште дуго остајеш ? Отад те не ће више пустити Ја добро знадем — ти си слушао Шта рече кад си дома дошао. Колко је ноћи брижнпх провео Мислећи иа те — твоје невоље. РајиК. Док мене гледаш ти се не брини, Та ни прах нећес крила лептира. На тебе пасти двете, румени. Смиља. Еад тако зборпш, сад ћу весела Да одем дома. (Чују се гласови у даљиаи. Рајић погледа.) Чујеш ли тптогод ? Гласи продиру, да Турди нису ? Раји/1. То је тек одјек песме веселе. Војска се креће, иди дома сад. Ја морам овај да обиђем крај, Да видим путе и све богазе,