Otadžbina

84

КНЕЗ милош

Сад с богом, Смиљо —- немој бринути, Да један часак мпра стечем, Живот бпх целп борбп жртвово. Чекај ме дома брзо ћу ти доћ. С Богом сад, Смиљо ! Смиља. С Богом, Јоване !(оде). II. Један сељак долави. Сел ак. Оре се гласи некн лотмулн, Дружина вели : Турди долазе. ЈРајиК. Ако сн весник гласа такова, Добрим ћу да те даром дарујем. Нек дођу Турди текамо нх ми, Гостима части добре спремисмо Што којјг нрими нек је просто му. Сељак. (гледа на страну.) Врх оне ногле тамо планине, Облачак бео што се иоднго, То су све чалме турских делија. (Гласови се чују све Јачи.) Рајик. Чујеш ли зурле — таламбаса јекТурци су стнглн — на оружје сад! (Оду.) III. С иротивие стране долазе свирачи, иевају, за њима Турии. Први Турчин. Стигосмо срећно у хајдучкн краДруги Турчин Ј Шпћара биће те још каква, знај. Први Турчин. Чега си, брате, жудан највише? Други Тучин. Жудан сам богже младих Влахиња. Први Турчин А ја бих хтео да се оденем Погледај дроње — иогле закрпе. Други Турчин. Свега ће бити сад се не брннп Сву ћемо земљу поробити ми, Влахиња биће, злата, оружја, II свега другог што заж.елпш ти.

IV.

Ђаја-иаша, Али-ага и њихова аратна Ћаја-иаша Никаква гласа од дружине још? Али-ага Још нема ал ће скоро мислим доћ. Све ми се чини биће обилно И робља, плена да наплати труд. Ћаја иаша. Осветом, гњевом већ ускнпе груд. Али-ага Тако је, пашо, алах судио ; Еада по реци бродиш првавој, Накрвав свуда стаћеш ногом ируд. Ћаја-иаша. Што алах суди то је суђено, Његова т,ек је безпрекорна реч, Алаху слава кад дож.ивесмо. Те доба дође да позна раја Шта један вредн турски уздисај. Али-ага. 8а сваки јаук сина хурскога За читав век ће оритк се вај Кроз земљу ову што алах рече : да турској деци буде земни рај. 0нага је раје са свпм сломљена, Тачврстје тонуз турских спнова. Ћаја-иаша. Још један само удар поуздан, Па ће за навек помрчат јој дан. Све што је душа давно желела, Ето сад скоро дочекасмо мн, Хајдучка сила већ је иропала, Ал гњездо њпно стоји читаво. На посо одмах потеците сви. Палите села, браћу светите, Кућншта нламен вихром мачева Расиалте нека згори у прах. А где засветли животна искра. Проспите крви реку читаву, Нек се утули, нека се угасн, Нек тоне раја с крвави таласи. Та црна земља — то нлаво небо Нек виде, чују кад Турчин свети И веру своју н своје име. Пнском раје иробудите, Санљив, месец успаване звезде.