Otadžbina

КНЕЗ милош

(Ци^анима) . А ви, Цигани ? У зурле ваше и у бубњеве Дупајте одмах •— Алах нек види Шеилука дивиа Шенлук деде своје Како песме ројс. (Цигани свирајуј. Алм-ага. Е, тако само — сад осећам сласт, Кад гледам вако весеље и част. "VI. Турци доводе робље; међу њима Смиља. Ирви Турчин. Ево сад нова робља водимо. Нек је крв лроста што ју пролисмо. Ал ово робље зора вредно је. (Ћаја паша приђе Смиљи.) Први Турчин. Та цуру ову само погледај Урес ће бити твоме харему. Оваке очи нису иадиши Никада крвцу срда грлјале. Ћаја-ааша. Вредна је цура — моје љубави (Турчину). Ал ти мн јоште нешто помену Ти рече крв. Зар јоште земљом гмиже влашки црв, Још дахом својим тај отј овни стрв И небо, земљу кужи и трује? Па тде су ножи те љуте гује , Да сатру спомен и најмањи траг Да турско ухо никад не чује Тај кобан глас. Хеј, тешко мени у зао час С бабама пођох да потражим бој! Али-ага. Скупа је цена сваке победе, Без крви нема светле победе, Турчин. Није нас могла да обиђе коб Ћау сс— тјј (114/. а. (Турчину.) Та ти си баба и најхуђп роб. (11риђе Смиљи.) Ал нек је просто и братску би крв, И проласт целе војске прегоро. Овако благо

(Показује руком на Смиљу) Царским животом Ако се куии — сва би та цена Ннштава била — врло малена. (Увати Смиљу за руку.) Не тужи, цуро — буди весела, Та тебе од сад чека срећа тек, Да један тренут заслади ти век; Живот те чекаОбилат миљем, рајском усладом, Кад тебе гледам, ој тако дпвну, Осећам сласти што не могу дат Хурпје неба што служе, сладе На небу децу моћиог алаха. С недара твојих мприше ми ђул,. Што живот слади а дух заноси. Па немој нлакат. Зачим жалиш ти? Алах ти даде очи такове У срцу људском да растапаш лед. Смиља. Милост, пашо! Ћаја-иаша. Мало тражиш ти. Не, милост, то је тричав уздарак. Да ћу ти срећу, живот васцели г Мојн те дворп широм чекају Да тебе приме — украс најлепши,Што га је алах својом милошћу У срећном часу мени послао. Злато и сребро, свила дамашка,. И многа друга блага источна, А ио врх свега и моја љубав, Животу твоме биће накит тек. Баба. Честити пашо , што имам блага г Свећу ти дати сажо пусти ми Понос и наду, моју утеху. (Извади из кедара један низ сребрног новца и пружи Ћаја-паши.) Ћаја-иаша. Мало је баба, за шаку злата, Не могу да купим љубавни свет. Задржи злато теби требаће Стара си видиш. Тим новцем, што ми сад понуди. Штаку и вођу себи набави. (Турцима.) Мехмеде, Асо, коње седлајте Па робље дому одмах иоведп, Старо и слабо што не може иоћ.