Otadžbina

КНЕЗ милош

Нек ногледе са виснна. На крваво доле море, Но ком бродн шајка славе Османових унучади. Еољте , браћо, Не жалите своје муке. Позлатићу крваве вам руке, Не штедите влашке крви Бека надне, нек се смрвн, Што се јоште крсту клања, Што о слави својој сања -• Многа крвда потећ мора, ,Да осветим вас п себе И пламене нашпх двора. (Неводко Турака оду.) У. Турци дотерају децу, бабе и старце. Вију их, чују се гла соеи: Не ага! аман ага! тако ти нророкове вере! (Јаук и нлач.) Нрни Турчин. (Би.јо камџијом једпог Србина.) Гле, роба лења, како с каменп. Полази напред — ладај иичиде Да познаш силу господара свог! Неколже бабе аоиадају; Аман ага! Први Турчин. Та лаже раја, милост не тражп. Крвпјежедна — наше несреће Ћаја-иагиа. (Али-аги.) Алија мудрп добро погоди Да ће намтруде, проливени зној, Наплатит брзо све богати плен. Одкуда ово робље доводиш ? Први Турчин. На окупу рају ову впдесмо Ка нешто чека , нечем нада се. Муса нам викну : погле свињски тор, Што кости глођу деце османске, За часак тили све поробисмо. Ћаја-иагиа. Сад видим да сте чили соколи, Кој' плена знају свога ловити Не само летом — даљнпм облаком, Где муње с громом нгре играју Та ви сте кадри у понор снћп,

Где гује даве љуте акреие (Ледном Турчину). Одведи робље ово на страну, Пеима и вуку нека буде част, Рајпно месо за њ је нрава сласт. (Одведу робље). (Али-аги. ) Како ћеш сада ове влашке лсе Уморит ага. Али-ага. Сикиру, колац а и конопац , Па готов иосо, зашто бринутп, Само нек Фишек нико не харчи. Ђаја-иаша. Почујме, ага, мале су муке, Јаче им треба а од турске руке, Иек осетн земља што рани хајдуке П1та је турска сабља. Али-ага. А шта мислиш ти? Ћаја-иаша. Старцима. сукње, гаће бабама Нека навуку, па нека туку Док јкивот траје, док искра сјаје У оку роба. Нек види раја да Турчин не даје Лако ни гроба. Али-ага. Е добра мисо, злата вредна је. Ћаја-иаши. (Турцима. Дожнте ватру, коце оштрите На вито коље људе побите А жене њине ? (Али-аги.) С њлма шта ћемо ? Али-ага. Пепелом одмах пунте зобнице. Па о врат вежте нека осете И турске руке мплостиви дар. Ћаја-иаши. И то је добро. Па врећу, је ли ? Ударцем тешким коца дренова Нека је празне. (Турци неки одлазе. Чује се потмули ударци и јаук.) Ћаја-иаша. Ха, ха, ха чујете л песме ? Рада сад пева ?