Otadžbina

КНЕЗ милош

Али-ага Ја мпра тражим ■— а пашто ми крв, У лудо крвда кад се просииа Она је семе из кога клијају Гробови нови — нове несреће (Милошу) Заложи твоју јуначку ми реч, Да ћеш у мпру држат овај крај. Од тебе тражим ту сад услугу Теби ће раја бити захвална — Турска вас спла не ће дарнути. Мутаи. (Милошу на страни.) Пристапи само — биће прилике За одпор војске мало имамо. Милош Шта радпт ваља то најбоље знам. (Али-аги) Понуду примам и јамчим за мир, Ал једап услов ага нослушај; Да Турци овај наиусте сад крај, Али-ага Нек буде тако ко што велиш ти, Нека се војска за пут припреми. С мудрим је лако збора водитп. Са добром лађом лако бродпти, <3а спомен срећне наше иогодбе Ево тп дара! (Пружи му сабљу) XIII. РајиА с неколико сељака долази. РајиК Доцне си дошо —- ој бруке веље. Како ћу очи да ти погледам? Милош Говорн, тнта је, казуј Рајићу? РајиК Да ерца немам срећан бн био Жалост и бољу не бих осећо, Срећан би био да вида немам Да пораз браће моје пе глед.^м; Да ува нема весо бих био, Јер небнхслушо из гроба клетве Како ме куну п деца и старци Алево жив сам — живим да кајем, Грехове моје — грехе некајне. Милош Несрећу твоју ја сам чуо већ.

РајиЛ С брда сам војску нашу угледо Па дођох да ми дадеш нагр . ду Народну клетву — твоје ирекоре Много заслужнх, казни, не нрангтај, Турцн отеше што боље беше, Гаришта само осгавише нам. Али-ага Вратићурају не брннте ее ви. Милош (Али-аги) Је ли све тако ко што чујем сад. Или је само пуста обмана. Ако су твоје бесне делије Крвавом руком растужили крај И овај овди, то утуби, знај, Да не ћу кидат савез утврђен. Теби сам моју заложио реч, Са речи веру, коју не сломн Ни терет мога бола највећи. Од тебе тражнм да ме послушаш, У овој нужди сад ми помози. Да снасем народ што га одведе Да буд.е рана љутих акрепа И крвав накит коља растова, Уелуге твоје не украти ми А труде твоје ја ћу нлатнти. Још имам блага што га причува Да њим откупим спротињски плач. (Али-ага) Тврда је вера немој презати. Милош (Војводама) Ја с агом идем робље да вратим. Мутаи Народ ће паре паши иослати, Милоше, дома сад остани ти. Дринчић Када ти идеш п ми ћемо сви. Милом (Јеврему и Ријићу) Снремте се брзо да се полази (жагор међу Србима) Какова граја, шта ви оћете? Добрачп Ми би - - знаш — хтели да ти останеш. (Чују се ласови:) Остани дома, молимо те свн!