Otadžbina

90

КНЕЗ МИЛОШ

Милош Никаква гласа ■— не ћу да чујем Народ је за ме сто пут умиро; За браћу моју, за сиротињу Један иут могу и ја умрети. (Оду. Зурле и таламбаси свирајуЈ Појава друга Пољапа у граду београдскст. Недалеко кула Небојша и двор Ћаја иаше. Неколико Турака иоседали иа дељу коље. I Први Турчин И данас биће опет шенлука, Други Турчин Шта мислиш је ли колад заоштрен? (Иоказује му колац) ТреКи Турчин Растов је колац увек пајбољи, На аему раја теже умире. Први Турчин Пократи мало врло впсок је, Пси му не могу месо кидати. Други Турчин Ко је на реду данас да гине? ТреКи Турчин Станоје Главаш стари делија. Први Турчин Алаху слава и он долија! За њега колац давно спремљен је. II Један ага долази. Турци устају Ага Је л оштар колац, јелсве готово? Хајд брзо носте, нек се псн госте Хајдучкпм месом — то је за њих част. Први Турчии Тек једна глава само мање је, Смрт нам Главаша мало доноси. Ага Какова слутња, нашто презаве? Смрт ће Главаша бити поука: Да раја позна турске сабље моћ.

А то је за нас добит велика. Што страха више — мање јуиаштва. Први Турчин У целој земљи једна глава тек, Злата је вредна —то је Милоша. Ага Војводу мислиш — добро говоршп. То исто даиас Молер рече нам. Читаво једно дао б' колено Најбоље деце крви османске Само за главу вође Милоша. Први Турчин Шта паша мнслп? Ага С мислима својим давно готов је. Човеку који жели да живн, Између смрти а и живота Кад бират ваља — избор тп је лак. III Сулејман-иаша, за њим Турци иропесу главу Главашеву. Сулејман-иаша Тај бисер светли -— главу маниту Ђаурма што је досад сијала, У ђубре баци — нек је глођу пси. (Ваце главу Главашову у шанац) Један је ајдук сада већ мање За једну ноћ ћу имат миран сан. (Турцима) Када ће једном —надате л се ви? Мушица ових нестанути рој ? Ага Кад више крви проспеш ђаурске Кад с рајом крвав заподенеш бој, Али без срца и без милости. Што под нож дође нека погине, Тек преко гроба раје моћн ће Османској деци да огране дан. Само ће тако ако среће буде, Да жалост трне, да умине бол, Што данас јоште потреса нам груд И твоју, пашо, и твога роба. Главаш је мртав, од једног гроба Мала је помоћ и Милош треба, Да одмах пође стопом Главаша, Само у гробу вође Милоша Котва је наша ■—