Otadžbina

ЕНЕЗ МИЛОШ

Сулеј ман-иаша Шха рече, је ли, Милош да иде? Детпња памет не би смислила, Такову глупост, е, Ћаја иашо, Манитост раје тебе отрова, Шта чух? ал тоје само обмана? Згорелог мозга исггра иоследња. Цара је нашег сиага сломљена, За један живот главу једину, И кад та глава нод сабљу дође Тн, Ћајо, за н>у тражиш милост, је л'? Милошу милост — теби немил«ст! Ћаја (тихо) Не, милост, иашо, ја благо рекрх Сулејман- иаша Говора не ћу више да чујем, Жли ћеш твојим тнхим шапатом, Грмљаву мога гвева пробудит', Што рекох нека тако остане. Хајд'' зовп одмах к менп Милоша. (једном Турчину) Ћаја-иаша Давно је паук мрежу нсилео Ивнцом пашнх дарских ризница, У њнма место рушие да сјају По њпма ето мољци шетају. У рајо има блага обплна А Ељута свега злата скрпвеног Стоје у руци овог војводе. Шта вредн савет и мој наномен, Видећеш једном, али ирезам ја Да доцне само све то не буде. Сулејман-иаша Па добро, добро и то видећу. VI Милсш долази с Јевремом Шилош Ти сп ме звао, пашо честнти? С улеј ман-иаша Је ли сва раја већ напустила У гори своје тамне збегове, Оружје је ли покупљено већ? М-илош Још није, пашо. — Народ ?аплашен У гори жпви, кланци врлетни, То је сад његов бранич најтврђи. Оружје што је собом ионео Док главе траје, раја ие даје Обрану своју, своју наду, спас, Ал немој, пашо, нпшта бринутп, Раја је мирна рата не жели. За мир ти јамчим. Сулејман-иаша (на страпи) Дакле још није пораз доврнтеп, За нови пламен има горива, Што се у гори врлетиој скрива? Милош И ја сам дошао с мојом дружином, До тебе, пашо, да те замолим, За одкуп робље да нам поклоннш. Даћемо блага, реци — колико? Сулејман-иаша 0 благу немој ништа зборити, Из рите ко ће благо цедити. Што тражиш, ја бих одмах дао ти, Ал једном ценом оружје ми дај, Што светли јоште, што очекује Тренутак згодан, добру прилику. Милош Да опет плане борбом крвавом. Не могу, пашо, цена велика, Погодбе не ће бити међ нама. (Скопљак и Ђаја нВшто говоре) Сулсјман-иаша Да видим опет — да се радмнслим. Милош Благо тп нудим — добра попуда Прими је, пашо — биће и боља. Пусти сад робље да не иронада, У ови влажни градски бедеми. Кад твоју милост народ осети Да ће н паре а и оружје Стрпи се само. И пушка кад нлане, треба за тане Времена мало па да стпгне цел. Сулеј ман-иаша (мисли) Да те послушам (за себе) За злато дајем риту подрту