Otadžbina

92

КНЕ'3

милош

Ал за њу милост никад не проспм. За добру да ћу увек замену. VII Сулејман-ааша Ћај а иаша и неколико Турака. Сулеј ман-иаша У дара милост вавек наћи ће Ео милост тражи, то је царека реч, (Ћаји) Је ли то рајашто хајдука гони? Ћаја Јест, она главом паша честити. Сулејман- иаша И треба тако — нек их не стане. (као взиенађен) Међ вами Милош? Добро дошао. Како је раја? је л' на миру сад? Милош У цара здравље иа — биће добро. Сулејман-иаша И биће, биће само полако. Милош У милост Бога ми се уздамо, И споре ноге дели одводе, Само кад носе главу паметну. Сулеј ман-иаша Баш добро зборнш тако и јесте, Видите л' аге, киеза овога, Како је мален, како сићушан, А ја сам главом од њег бегао. Па ми и руку преби најпосле, На Равњу клетом, је ли, Милоше? Видиш ли руку (»ружи је) Впдиш пољуб твој. Милош Честити пашо, Завојем златним рану везаћу. Сулеј ман-иаша Е што је било нека не буде, Па ћемо бити добри другови. Фала ти, сине, што се уздржа Те ниси војском буну помогао. Услуге твоје цар ће платити, И милост моја не ће остати. Ал' ти си брижан, ти си невесо? На твоме челу видим трагове

Озбиљне брпге, али не брпн' се. (Војводама) Поштену реч вам ево задајем Биће вам добро — раја познаће, Колко је јака мншца Скопљака Вучије зубе сваком сломпћу Да здраво тело више не глођу. Добрима бићу бољи но отац, Зликовцу кости све ћу сломити, Чули сте сада шта сам казао, За здравље цара Богу молите. Милоше, идп па се одмори С тобом ћу носле опет зборити. (Милош оде с дружином) Шта мпслиш Ћајо, штаје најбоље, Ил' куршум, колац нли конопац? Ћаја-иаша ТТТтп речеш, иашо, биће најбоље. Сулејман-иаша Та колац свима ђаурским псима Нек виде и за њих да јоште има Турчин милости. Ћаја А шта ћеш дати раји осталој? Колац је поклон тек за војводе. Сулејман-иаша Све што је боље измеђ женскиња У харем пошљи нек нам заслади Тренутак који дана чемерних; А што је лоше војсцп оставп, Иек студен крви њнне загрије. Мушкиње све ћеш на град нагнати, Нек копа, зида, нека кулучи И ако што год живо остане, Што не ће куга собом понети, На колац наби, Нек јаук њихов и њина писка, Псе ваби, Иек зуби псећи мрети им помогну. Ћаја-иаша Честити нашо, само дозволи, Да нешто речем мудра ми је реч. Сулеј ман-иаша Говорп, Ћајо, ја ћу слушати. Ћаја Доста смо собом робља повели, Ал мало блага празне зобнпце Добро би било да оде Мнлош —